СТОТИНУ ДЕЦЕ СА МАЈКАМА ИЗ СРБИЈЕ ЗАТОЧЕНИ У СИРИЈИ Oбећан леп живот у Истанбулу, па силом пребачени у Сирију (ВИДЕО)
Око стотину деце српских држављана заточено је последњих месеци у Сирији, где живе у крајње нехуманим условима јер на тамошњим просторима још увек влада грађански рат милитантних група.
Трагом ове информације, две невладине организације - АСТРА - Антитрафикинг екшен и Импулс Тутин, реализовале су документарни филм "Ником она није потребна". Премијера филма била је у децембру 2021, али редитељка и сценаристкиња филма глумица Маја Митић за Курир и сада сведочи о ужасним сазнањима о малолетним држављанима Србије и њиховим мајкама који су и даље у избегличким каповима у Сирији.
Сведочења породице
Она каже да су, према последњим информацијама, забележена 134 оваква случаја из Србије.
- Та деца, заиста, ништа нису крива. Већина тих жена и деце је обманута. Разговарано је с неким мајкама и рођацима на који начин су они доспели у Сирију и види се да је њима ситуација потпуно другачије представљена. Ми смо се руководили према ономе што су мајке и рођаци написали у својим исказима, а што и данас постоји у Министарству спољних послова Србије. О томе данас, у вртлогу свих ратова на планети, нико не брине, а како је њима у овом тренутку док причамо, то само они знају - говори Митићева.
Она каже да су за филм одабране три приче о трафикингу као репрезент ужасних недаћа држављана Србије у Сирији. Митићева препричава сведочења породица из западне Србије чијих је ћерки, сестара и малолетних потомака судбина данас неизвесна.
- Општи рат 2011. године у Сирији почиње на крилима Арапског пролећа и у Сирију није могао да уђе мушкарац без жене. Имамо једну девојку од 18 година која је преко интернета упознала момка и обећан јој је живот "с кулама и градовима", али у Истанбулу. Сирија се уопште није помињала у тим договорима. Она стиже у Истанбул и против своје воље, по сведочењу мајке, пребацује се у Сирију, где рађа прво дете тог борца ИСИС. Њена даља судбина је катастрофална јер он гине и она остаје сама - објашњава Митићева.
Три пута "Узимам те", и удата си!
- Кад супруг погине, жена има право да буде сама три месеца. За то време је у некој врсти логора. Она нема где да побегне с децом јер је рат свуда. Након три месеца, сваки борац може да дође пред њу и изусти три пута: "Узимам те, узимам те, узимам те", и она мора да прихвати да постаје супруга другог човека. Имамо случај, на пример, где је борац одвео жену из Србије с децом у Сирију. Борио се неко време, а онда је пребегао сам у Турску. Депортован је у Србију, где му се сада суди, али мајку своје деце и децу је оставио на цедилу у Сирији. Страшне су то ствари. Неке од тих жена и дођу некако до неког телефона, јаве се породици у Србији, али ту су сви немоћни како да се транспортују до Србије - прича Митићева.
Она каже да је једино решење да се уз помоћ већих сила које помажу тамошњим фракцијама затражи да их пусте на слободу.
- У тим логорима, а пре свега у том који називају "Рој", смештено је на хиљаде жене и деце из целог света. Тамо има и наших из Србије, али не знам колико. Они живе тренутно у катастрофалним условима. Некад се догоде и пожари у тим логорима па има жртава. Немају воде и хране. Организација Црвени крст их је обишла неколико пута. Неке земље, као на пример Северна Македонија, уз помоћ Немаца извукле су своје жене и децу. Немци су слетели негде у Сирији и поименце су улазили у авион. Тако су извучени одатле, дакле неопходно је да се то учини уз помоћ неке снажније администрације - објашњава наводе с којима се упознала из списа несрећних породица, а на основу којих је настао филм "Ником она није потребна".
Она каже да је најважније да се та деца и мајке извуку из Сирије, а свакако да би женама требало судити по српским законима, ако за тим има потребе и ако се процени да су својевољно отишле у сиријски ратни вихор.