НАЈСКУПЉЕ ЗЕМЉИШТЕ ПРОДАТО У КАЋУ! Ево колико је ПЛАЋЕНО за парцелу нешто мању од ДВА ХЕКТАРА, од цифре вам неће бити добро
Укупан број уговора о купопродаји на тржишту непокретности у трећем кварталу био је 29.248, што је за 15,9% мање него у трећем кварталу прошле године показује извештај Републичког геодетског завода.
У односу на трећи квартал 2022. године, забележен је пад броја купопродаја у Новом Саду за 984 уговора (34,9%), Београду за 1.722 уговора (21,4%), Нишу за 147 уговора (15,3%) и Крагујевцу за 93 уговора (12,8%).
Како се даље наводи, највећи број склопљених купопродајних уговора у трећем кварталу 2023. године достављених од стране јавних бележника је на подручју Основног суда у Новом Саду (територије града Новог Сада и општина Бачки Петровац, Беочин, Жабаљ, Сремски Карловци, Темерин и Тител) - 2.350, док је највећи обим новчаних средстава на подручју Првог основног суда у Београду (територије градских општина Врачар, Звездара, Палилула, Савки венац и Стари град) – 369 милиона евра.
Вредност тржишта непокретности у Републици Србији у трећем кварталу 2023. године износила је 1,5 милијарди евра, што представља смањење од 10% у односу на исти квартал 2022. године.
Шта се највише тражило?
Према извештају РГЗ-а, у трећем кварталу највећи удео у укупним новчаним средствима у промету непокретности у Републици Србији имао је промет станова у износу од 777,9 милиона евра, од чега је у Граду Београду за станове је издвојено 456 милиона евра. Учешће станова у укупној вредности тржишта у трећем кварталу 2023. године било је 52%, што је за 4 процентна поена мање него у трећем кварталу 2022. године.
За куће је издвојено 131,2 милиона евра (9%), за грађевинско земљиште 107 милиона евра (7%), за пословне просторе 73,3 милиона евра (5%), за пољопривредно земљиште 52,6 милиона евра (4%) и др.
Станови иду углавном на кредит
На основу прикупљених података из купопродајних уговора, у трећем кварталу 2023. године 6,6% непокретности је плаћено из кредитних средстава, што је за 3,7 процентних поена мање у поређењу са трећим кварталом 2022. године, наводи се у извештају и додаје да су се из кредита најчешће плаћали станови.
У трећем кварталу 2023. године 16,6% станова плаћено је кредитним средствима, што је за 9 процентних поена мање у поређењу са трећим кварталом 2022. године. У већим градовима у земљи, станови су прометовани уз учешће кредитних средстава у Београду, 22 одсто уговора, затим у Нишу и Новом Саду, 21 одсто уговора, а у Крагујевцу 17 одсто.
У укупним трансакцијама непокретности у Републици Србији у трећем кварталу 2023. године највеће учешће су имали уговори о купопродаји станова од 26%, што је за 1 процентни поен мање у односу на трећи квартал 2022. године.
После станова, у трећем кварталу ове године највише је прометовано пољопривредно земљиште 17%, затим грађевинско земљиште 16% и куће 14%.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је на територији Града Новог Сада (катастарска општина Каћ) по цени од 76 евра/м2 за парцелу површине 19.743 м2, а то је уједно и најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији за које је издвојено 1,5 милиона евра.
Телеграф бизнис