ЦРТИЦЕ ИЗ ИСТОРИЈЕ НАЈСТАРИЈЕГ ЛИСТА НА СРПСКОМ ЈЕЗИКУ И ЋИРИЛИЦИ У ВОЈВОДИНИ Реч истине брањена животом
Лист бурне и богате историје Дневник стаје на нову степеницу свог пута, чврсто везан за традицију и принципе на којима је настао.
Први број „Слободне Војводине” јединствен је и по томе што у поробљеној Европи, колико је познато, није било антифашистичког листа рађаног с толико страдања и погибија. Дело Тозе Марковићево– реч истине брањена животом – наставило је да ођекује по Војводини и поред нових злочина окупатора.
Његови саборци, уз све опасности од погибија, храбро су припремали и штампали „Слободну Војводину” и две наредне године под окупацијом, а поједини бројеви имају чак 2.000 примерака.
Двоброј 2-3, за март и април 1943, умножен је у кући Драгутина Раданова Бапе, у Врбасу.
Број 4, за мај, потиче из куће Исе Сремца у Парагама.
Двоброј 5-6, за август 1943, и сви наредни бројеви до 22. – из 29. септембра 1944. – објављени су у Срему. Машину за штампање илегалци у Београду натоварили су у моторни чамац и уз Дунав довезли до Белегиша. Пренета је на усамљени салаш Милана Шушњара код Сурдука и смештена у тајно склониште ископано на њиви. „Славни сремски тигл”, како га је касније назвао Владимир Дедијер, штампао је 17 бројева „Слободне Војводине”. Тајни курири разносили су лист по Војводини, а примерци су стизали и до штабова у Србији, Хрватској и Босни – и у Италију, за наше рањенике, који су били тамо на лечењу”.
Три наредна броја листа – 23, 24. и 25. – из октобра и новембра 1944. – потичу из Баната, из Петровграда, потоњег Зрењанина. „Слободна Војводина” срећно се вратила у Нови Сад: „Овим бројем ... почиње да излази редовно у слободном Новом Саду, пошто је тек сада штампарија оспособљена” – јављено је у броју 26 од 19. новембра 1944. А петнаест дана касније, 5. децембра 1944, Светозар Марковић проглашен је за народног хероја Југославије.
Од тога дана – „Слободна Војводина” почела је да излази као дневни лист. И то је трајало до 1. јануара 1953: тада се први пут појавило ново име – „Дневник”, изабрано на конкурсу редакције, с учешћем више хиљада читалаца. Уредници листа у рату – настављачи Марковићевог животног дела – били су истакнуте личности ослободилачког покрета: Никола Петровић, Геза Тиквицки, Ђурица Јојкић, књижевник Јован Поповић, Станка Веселинов, Живан Милисавац.
