ЗБОГ ПОРОКА СЕ ОДРЕКАО ПЕВАЊА: Народни певач је умро у тешким мукама, а овој жени посветио песму која леди крв у жилама

Добривоје Топаловић, родом из Прељине, провео је своје детињство у том месту и завршио основну школу, па у Чачку средњу школу. Након успешно завршене средње школе, започео је рад у предузећу "Цер", где је остао запослен нешто мање од два месеца. Његов даљи пут водио га је у Београд, где се уписао на вишу техничку школу. Нажалост, после две године, изгубио је право на наставак студија, што је представљало изазов у остваривању његових професионалних амбиција.

Велика жеља његове мајке била је да види свог сина као инжењера, али животни пут Добривоја је кренуо другим током. Касније је Добривоје песму Добрице Ерића "Гајила ме мајка крај фењера, неговала са сузом у лицу, желела је сина инжењера, а добила луталицу..." посветио мајци. Певачку каријеру започео је у културно-уметничком друштву у Чачку. која описује мајчину љубав и жељу да њен син постане инжењер. Песникову описну патњу у песми је емотивно повезао са сопственим животним путем, где је уместо инжењерског позива, нашао своје место у свету музике.

Добривоје је започео своју певачку каријеру у културно-уметничком друштву у Чачку, где је открио своју страст према музици. Сањао је да сними своју плочу, али се суочавао са изазовима на путу ка остварењу тог сна. Пријављивао се на сеоска такмичења певача аматера, али у то време, чачански крај је већ био познат по изузетно талентованим певачима, па Добривоје није успевао да освоји прве награде.

Срећа га је погледала када је упознао Драгана Алексића, хармоникаша и композитора из суседног села Мрчајевци, који је већ имао искуства са снимањем за Дискос. Добривоје је замолио оркестар да изведе једну његову песму пред Алексићем, отварајући врата сарадње која ће обележити његову каријеру. Алексић га је приметио и позвао за сто, а резултат те сарадње били су први снимци четири сингл плоче. Иако песме нису одмах доживеле славу, представљале су почетак једне успешне музичке приче која ће се касније проширити изван чачанског округа.

Године 1986. у сарадњи са Мирољубом Аранђеловићем Кемишом снимио је за ПГП РТБ једну од најлепших песама: "Црно вино". Антологијска.

За ову песму Добривоје каже да му је "та песма отворила врата и код младе публике. Ипак, млади диктирају шта ће се слушати".

Својевремено је, иначе, говорио како се "на селу може преживети и у најтежа времена, док у граду глад брзо покуца на врата." Читаво његово детињство било је везано за једно, а имао је обичај и да тврди како су "људи који су цео живот провели у граду хендикепирани у односу на оне са села".

-Поготово је то изражено данас у време велике економске кризе. На селу се може преживети и у најтежа времена, док у граду глад брзо покуца на врата - причао је он за живота."

-Живим са супругом, а највише времена проводим са унуком Радованом. Певачку каријеру полако приводим крају па избегавам концерте и наступе на телевизијама. Трудим се да се што више одмарам у кругу породице и одржавам имање, косим траву… - рекао је Добривоје Топаловић пре неколико година.

Певач Мирослав Илић је био у контакту са Добривојем до њехових последњих момената живота.

-Прошли смо свашта заједно. Добар део живота смо провели заједно и то у оно најлепше доба нашег заната. Ипак, нисмо се одавно видели. Не само због његове болести, већ је и Добривоје изабрао тако. Мало се дистанцирао од свега пред крај живота - каже Мирослав.

Он се затим присетио једног малог детаља, анегдоте када је Топаловић причао да је једном приликом отишао код лекара.

- Био је једнопм приликом код лекара и доктор му је тада рекао да мора да бира између певања и цигарета. Он је рекао тада "мораћу да престанем певам" - испричао је певач.

Певач Добривоје Топаловић преминуо је 16. јуна, 2020. године после тешке болести. Последње дане провео је у родном селу са супругом. 

Стил Курир