КИША НЕ СМЕТА ПОСЕТИОЦИМА ТИТЕЛСКЕ ПИЈАЦЕ Суботом након доброг пазара, са пуним цегером ДРУЖЕЊЕ УЗ ЧАШИЦУ
ТИТЕЛ: Тителска пијаца организује се два пута недељно, средом и суботом и као и свака сеоска пијаца данас, углавном окупља старије грађане, који су навикли да их посећују и на њима купују.
Иако су главни посетиоци и купци на пијаци пензионери, суботња варијанта је много посећенија од оне која се организује радним даном, јер по правилу има бољу понуду робе. Тако ни овог викенда Титељане није омела киша, већ су у великом броју посетили пијацу у центру свог места.
Некада се пијаца организовала на Парадном тргу у Тителу, а деценијама уназад премештена је педесетак метара даље, на плац намењен за продају робе, који је доста добро организован. Грађани робу могу да купе дуж улице испред улаза у пијацу, на самом улазу, али и на тезгама, којима продавци поврћа могу да приступе са друге стране, улазећи на капију намењену за пролаз комбија и мањих камиона. Кажу да се највећи промет остварује од пола осам до осам сати, у шта смо се и сами уверили, јер су у то време улице које воде до пијаце биле пуне паркираних аутомобила, а око пијаце је циркулисао већи број људи. Како кажу продавци, не могу да се пожале на услове, али увек постоји место за напредак и развој пијаце, како у погледу услова за продаваце, тако и за купце. Тезге су добро постављене и наткривене, роба не кисне, те им то не представља проблем. Једина брига им је пазар, јер људи купују мање него иначе.
– У мањим местима је тако, продавци поврћа продају мање робе, јер доста тога људи сами гаје у својим баштама, а има и оних који само загледају робу, па кад чују цену, продуже даље. Мислим да на све то утиче и стандард и куповна моћ, која није баш велика, па људи на пијаци више причају са комшијама које сретну, него што купују. Некад се поред приче и дружења доста и куповало, сада то није толико чест случај и нама продавцима је тешко да са малим пазарима покријемо трошкове које имамо – прича један од продаваца.
Око осам часова се ситуација на тителској пијаци мења, када се центар збивања пребацује на околне пекаре, продавнице и једну кафану, у којој се дружење комшија настави уз чашицу разговора. Ова пијаца је знатно посећенија од оне у Шајкашу и Мошорину. Чак ни лоши временски услови не ометају грађане Титела да обилазе тезге са цегерима и торбама у рукама како би купили резанце, поврће, купус, туршију, ајвар, ствари за кућу, али и гардеробу, јер осим кинеске продавнице мешовите робе, у Тителу тренутно не постоји ниједан прави бутик, намењен за продају одеће.
Текст и фото: С. Кнежевић
