„Не, хвала“ није у моди ТАЊИР СЕ НИКАДА НЕ ВРАЋА ПРАЗАН, ево ШТА ЈЕ РАЗЛОГ

Прича о овом обичају води нас у не тако давна времена, када су нам комшије биле блиске попут пријатеља и породице.

Када вам зафали кашичица шећера, шоља брашна или мало кафе, затреба неко да вам причува децу, они су били ти који би вам без проблема изашли у сусрет и помогли.

Како овај обичај функционише у стварности?

 Дошла вам је комшиница или неко од родбине и донео вам је тањир пун свеже испечене пите, проје или колача. После неколико дана, сетите се да нисте вратили тањир, а како се тањир не враћа празан, направићете неку посластицу и узвратити знак пажње. То данас може бити и кесица бомбона или чоколадица, па чак и кесица инстант кафе. Било шта, само да „не вратите беду у кућу“.

Овај обичај зближавао је комшије и родбину и градили се се односи пуни поверења, блискости и узајамне помоћи. С друге стране, водило се рачуна о томе да се милост и поштовање узврати и не унесе „баксуз и несрећа“.

Тањири са ђаконијама за нову снајку

Обичај је да  новој снајки комшије и родбина доносе разноврсна јела и послацтице током првих дана брака. Донесу пун тањир, попију кафу и успут испричају новопеченој домаћици рецепте. Снајка памти рецепте, спрема јела, пуни празне тањире и враћа их у знак захвалности, показујући тиме како је постала права домаћица.