„Не, хвала“ није у моди ТАЊИР СЕ НИКАДА НЕ ВРАЋА ПРАЗАН, ево ШТА ЈЕ РАЗЛОГ
Сигурно сте некада од њих чули како се “тањир не враћа празан”. Ово је само један од лепих обичаја који се у нашем народу, додуше у све мањој мери, одржао до данас.
Прича о овом обичају води нас у не тако давна времена, када су нам комшије биле блиске попут пријатеља и породице.
Када вам зафали кашичица шећера, шоља брашна или мало кафе, затреба неко да вам причува децу, они су били ти који би вам без проблема изашли у сусрет и помогли.
Како овај обичај функционише у стварности?
Дошла вам је комшиница или неко од родбине и донео вам је тањир пун свеже испечене пите, проје или колача. После неколико дана, сетите се да нисте вратили тањир, а како се тањир не враћа празан, направићете неку посластицу и узвратити знак пажње. То данас може бити и кесица бомбона или чоколадица, па чак и кесица инстант кафе. Било шта, само да „не вратите беду у кућу“.
Овај обичај зближавао је комшије и родбину и градили се се односи пуни поверења, блискости и узајамне помоћи. С друге стране, водило се рачуна о томе да се милост и поштовање узврати и не унесе „баксуз и несрећа“.
Тањири са ђаконијама за нову снајку
Обичај је да новој снајки комшије и родбина доносе разноврсна јела и послацтице током првих дана брака. Донесу пун тањир, попију кафу и успут испричају новопеченој домаћици рецепте. Снајка памти рецепте, спрема јела, пуни празне тањире и враћа их у знак захвалности, показујући тиме како је постала права домаћица.
