ОВА СВАДБА НИЈЕ КАО СВАКА ДРУГА Младожења је таштин школски друг! Званица 600, шатра ко кућа, а кум није смео да прича ни да једе!

Обоје су рођени и одрасли у селима која су удаљена свега шест километара. Марија је рођена у селу Багрдан у којем претежно живи српска популација, док је младожења одрастао у селу Стрижило где је већинско влашко становништво.

Разлика у годинама између младенаца је већа него што је уобичајено у овом крају. Младожења је старији чак 16 година, па се Милорад сећа Маријине маме са којом је ишао заједно у школу, објавио је РТС уочи емисије Свадба из мог краја представљајући младенце.

Село Стрижило је једно од најпознатијих села у Србији по броју наших људи који живе и раде у дијаспори. Тако да ће ово весеље бити богато и пуно обичаја.

Младенци су се већ венчали у време пандемије, али су црквено венчање и свадбу оставили за неко срећније време, које је дошло. Тако да је позвано преко 600 људи на њихово весеље.

Зашто се о куму толико прича

Најзанимљивији обичај на њиховом весељу била је улога кума. Он није смео да проговори ни са ким, нити да једе или пије све док не подигне дете са простирке. Након црквеног венчања млада је просула кофу воде, бацила сито, док гости после првог послужења одлазе својим кућама и долазе поново тек кроз неколико сати.

Кумов поновни свечани долазак означава почетак великог весеља. Он пролази кроз целу шатру са погачом, коју дарују сви позвани. Потом је уследио музички спектакл који је чинило 15 врхунских музичара.

Круна весеља било је крштење њиховог детета које се родило између грађанског и црквеног венчања.

(Kurir.rs/RTS/Svadba из мог краја)