Привина Глава – место где је пронађен „Минхенски псалтир“
Према предању, манастир Привина Глава подигао је у 12. веку српски великаш Приба или Прива. Први историјски подаци о манастиру налазе се у османлијском документу из средине 16. века. Почетком 17. века, у Привиној Глави је српски патријарх Пајсије нашао илуминирани псалтир (данас познат као „Минхенски псалтир“).
Псалтир украшен минијатурама, једно време је припадао библиотеци деспота Ђурђа Бранковића, а претпоставља се да га је у Срем донео деспот Стефан Слепи (Бранковић), а затим га његов син, деспот Јован Бранковић, поклонио манастиру. Многа веровања да се изградња или обнова Привине Главе може довести у везу са сремским Бранковићима, деспотом Јованом и његовим братом владиком Максимом, утемељена су и на чињеници да су у том периоду Бранковићи владали тврђавом Беркасово у непосредној близини манастира.
Судбина „Минхенског псалтира“, који је после слома османлијске опсаде Беча 1688. аустријски официр однео са собом, сведочанство је пљачкања манастира у ратовима Аустријског царства и Отоманске империје. Захваљујући прилозима грађана Шида, Шаренграда, Осијека и Вуковара, нова црква је подигнута средином 18. века, у време митрополита Павла Ненадовића који ју је и освештао.
У исто време изграђени су и двоспратни конаци, а нешто касније звоник. Манастир је у Другом светском рату оштећен и опљачкан. Страдале су ризница и библиотека где су чувани многи предмети и акти непроцењиве вредности. Крајем 20. и почетком 21. века, дограђен је део конака, уређено двориште и ту изграђене цркве: Покрова Пресвете Богородице, Светог Ђорђа, Источник Пресвете Богородице и Часног Крста (на брегу). Манастирска црква посвећена је Светим Арханђелима Михајлу и Гаврилу (21. новембар и 26. јули).
Велику вредност Цркве Св. Арханђела Михајла и Гаврила представља иконостас резбарен у стилу касног барока 18. века, У цркви се чувају честице мошти Последњих Оптинских Стараца, Св. Флавијана и Светог Саве. Ове реликвије и копија хиландарске иконе Богородице Тројеручице снажан су подстрек верницима да посете манастир.
Више од фрушкогорским манастирима, можете сазнати кликом овде.
(Промо)