И МИ ВИНО ЗА КИНУ ИМАМО Kоје могућности отвара споразум с најмногољуднијом земљом на планети

Мада није занемарљив податак да сваке године имамо од 500 до 600 хектара нових винограда, за пет година, како је у споразуму наведено, када наша вина буду могла без царине да се продају на огромном кинеском тржишту, засади винове лозе требало би да се шире још у већем обиму и годишње под грожђем имамо 1.000 хектара нових винограда.

По речима председника Удружења винара Србије Стевана Рајте, под виновом лозом имамо 25.000 хектара са којих годишње направимо око 30 милиона литара вина и још толико увеземо.

Рајта за „Дневник” каже да око 500 домаћих винарија имају своје купце у земљи, региону и шире, али се не боје ни огромног кинеског тржишта, где влада велика конкуренција.

- На бројним светским сајамским манифестацијама овдашњи винари освајају за квалитет престижна признања и иза себе остављају велике произвођаче вина из Шпаније, Француске, Чилеа, Аргентине... Недавно су на сајму у Бергаму наше винарије добиле 17 златних медаља за вино од сорте мерло и каберне од укупно додељених 80 између 22 земље - нагласио је Рајта. - Споразум о слободној трговини са Кином нашим винарима даће подстицај да још брже шире производњу, јер ће унапред имати обезбеђено кинеско тржиште, где могу да продају све што произведу - навео је Рајта и додао да имамо вина које продајемо за четри до пет евра, али и она чији литар кошта 30 евра, па је и у том погледу винарима отворен пут ка кинеском тржишту.

Премда, домаћи винари, подвукао је, скупа вина могу и овде да продају, јер им у томе помаже долазак све већег броја туриста после ковида-19, пошто гости често не питају за цену већ траже добра домаћа вина.

- Споразум о слободној трговини са Кином веома је важан за Србију, посебно због пољопривредне производње, јер ће чак 60 одсто домаћег извоза у најмногољуднију земљу на свети бити ослобођено царине и то већ у првој години ступања на снагу споразума - изјавила је недавно министарка пољопривреде Јелена Танасковић.

Док винари буду чекали пет година на извоз вина, шампањац и вина у паковању од два литра, царине ће већ у првој години примене споразума бити ослобођени воћари који имају плантаже јабука, вишања, шљива, затим фармери који тове свиње јер ће имати прилику да продају свињско месо,они који се баве говедарством извозиће говеђу кожу, затим пиво...

Председник Удружења винара Србије Стеван Рајта навео је да би кинеском тржишту била интересантна вина од локалних сорти грожђа тамјанике, прокупца, смедеревке, багрине, грашца... али да те сорте грожђа немамо на великим површинама. Међутим, то не треба да нас брине, казао је, јер имамо пет година да засаде увећамо и унапређујемо садашњу производњу тих вина.

- У виноградима где су старе локалне сорте грожђа треба сада посебно да обратимо пажњу да грожђе, а онда и вино буде врхунско. Вероватно ће се због кинеског тржишта у наредним годинама подизати засади локалних сорти грожђа и ако се сваке године површине буду увећавале, биће и више вина - навео је Рајта.

Међу производима који ће одмах по ступању споразума на снагу бити ослобођени плаћања царине су и брескве, лубенице, суво грожђе, семенска раж, јечам, овас, семе сунцокрета, семе уљане репице, руже, сушено махунасто поврће, кисели краставци. Без царине ће се извозити и кукуруз шећерац, свињска маст, пастрмка и шаран, прерађевине и конзервирани производи од меса, кобасичарски производи, конзервирано поврће, yеmovi, минерална и природна вода...

У року од пет година, категорија А5, која чини 16 одсто укупне размене, биће укинуте царине и на кромпир, парадајз, црни и бели лук, купус, крушке, грожђе, диње, плави patliyan, свежу и слатку паприка, шаргарепу, махунасто поврће, спанаћ, бундеву, тартуфе, супе...       

З. Делић