НИКАД ИСПРИЧАНА ИСТИНИТА ПРИЧА ИЗ ВРЕМЕНА ХЛАДНОГ РАТА Вечерас премијера филма „ЧУВАРИ ФОРМУЛЕ” о акциденту у Винчи

Нуклеарни акцидент који је потресао Србију 1958. тема је новог филма „Чувари формуле” Драган Бјелогрлића који ћемо премијерно гледати вечерас, 25. октобра, у 20 часова у биоскопу Арена Cineplex.

Филм је рађен према роману „Случај Винча”, лекара и књижевника проф. др Горана Милашиновића који се може пазарити и на тренутно актуелном сајму књига у Београду. Иначе, о тим догађајима је 1976. већ снимљен телевизијски филм, у југословенско-француској копродукцији, назива „Озрачени”.  

Шта гледамо у филму „Чувари формуле”...

У јеку хладноратовске кризе, група научника у Институту Винча спроводи тајни пројекат који предводи професор Драгослав Поповић. Стицајем непредвиђених околности, они бивају изложени смртоносној дози зрачења, због чега их југословенска тајна полиција одводи на лечење у Клинику Кири у Паризу.

Француски докторски тим на челу са професором Жоржом Матеом закључује да је њихово стање критично и да су им дани одбројани. Он предлаже да се по први пут у историји изведе деликатна и неизвесна интервенција. Да ли је у питању експеримент над живим људима или он заиста жели да им помогне – постаје мучно питање за југословенске научнике.

Шта се стварно десило...

Нуклеарна несрећа у Винчи се догодила 15. октобра 1958. године у Институту за нуклеарне науке у Винчи када је дошло до истицања радиоактивног материјала из неколико месеци раније постављеног нуклеарног реактора, првог у тадашњој Југославији. Том приликом је озрачено шесторо младих истраживача – Радојко Максић, Роксанда Дангубић, Драшко Грујић, Стјепко Хајдуковић, Живорад Богојевић и Живота Вранић. Знајући да се они адекватно не могу лечити у тадашњим београдским болницама, академик Павле Савић је успео уговорити да се озрачени истраживачи већ следећи дан пребаце у Париз на лечење у Институт Кири где се над њима почела проводити експериментална терапија. Петоро пацијената, сви осим Богојевића, су месец дана касније били подвргнути тада пионирској операцији трансплантације коштане сржи. Од њих пет су сви преживели осим Вранића који је преминуо.

Несрећа је постала предмет истраге током које је Савић истраживаче оптужио за немар, односно неадекватну заштиту експерименталног реактора. Несрећа у Винчи је релативно штуро праћена у медијима тадашње Југославије, а сам истраживачки програм, који се понекад тумачи као покушај Југославије да развије сопствено нуклеарно наоружање, убрзо након тога је обустављен.

С. М.