Приче из прошлости Сремских Карловаца: Слатко-винска шетња у Шомином лагуму
Тридесетак Карловчана и посетилаца из Новог Сада, жељних занимљивих прича из прошлости Сремских Карловаца отиснуло се 7. октобра у организацији тамошњег Друштва за неговање традиција и развој у шетњу до „Шоминог лагума“ где су у аутентичном амбијенту грађанске куће и породице из 19. века, уз куглоф и вино могли да задовоље своју знатижељу.
Суботњи програм, назван „Слатко-винска шетња“ био је много више од тога. Вино и куглоф само су употпунили причу о породици Јанковић, познатој у Сремским Карловцима по надимку Шомини, њиховом, али и животу некада у тој сремској вароши.
У својеврсну шетњу кроз прошлост Шоминих учеснике су водиле историчарка др Гордана Петковић, припадница породице, пензионисана професорка енглеског језика Мирјана Павловић и Бранкица Гавриловић, домаћица „Шоминог лагума“, пансиона у који је пре више година део породице претворио кућу, у Улици Светозара Марковића, уневши само неопходне измене у складу са потребама савремених туриста.
Према породичном предању, Шомини су се доселили у Карловце крајем 17. века, током Сеобе Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем. Из ове породице потекао је чувени градоначелник Карловаца Светозар Јанковић, његов син Стеван био је трговац и виноградар, док је унук Димитрије (1908 – 1996), најистакнутији члан породице, био доктор физике и математике који је студирао у Бечу, где је 1930. године стекао и титулу доктора физике.
Предавао је у Мушкој гимназији у Новом Саду, за време окупације живео у Београду са породицом као избеглица и радио у тамошњим школама. После ослобођења се вратио и радио такође по многобројним школама у Новом Саду и Карловцима, до 1961. године када почиње његова каријера универзитетског професора.
На Технолошком факултету је од 1967. до 1969. био продекан, а наредне две године и декан. Са супругом Љубицом иза себе оставио је троје деце - Бранку (1938), која је завршила архитектуру, Мирјану (1940) професорку енглеског и Стевана (1947) електроинжењера.
Осим као врстан професор остао је упамћен и као велики љубитељ природе и планинарења, али и виноградарства, чиме се породица одувек бавила, а што потврђује и лагум у ком некадашњи прибор и опрема који су коришћени у виноградарству и производњи вина, сада чине малу, породичну музејску поставку.
Сваки предмет који се данас тамо чува сведочи о виноградарским данима ове породице и заједно са онима из куће, у шта спадају и породичне фотографије, доноси нове детаље о Шоминима.
Суботња шетња један је од програма тог типа које је организовало Друштво за неговање традиција и развој Сремских Карловаца протеклих година, а овог пута уз подршку локалне самоуправе.
З. Милосављевић
