ВЕЧЕРАС НА СЦЕНИ СРПСКОГ НАРОДНОГ ПОЗОРИШТА Шарлот Ремплинг и Шекспирови сонети

Продукција „Шекспир / Бах" представља сонете Вилијама Шекспира и музичке свите Јохана Себастијана Баха, у извођењу Шарлот Ремплинг и Соње Видер Атертон (виолончело), која је режирала представу.

- Шарлот Ремплинг, позната по бројним филмовима, од Лукина Висконтија до Франсоа Озона, оставила је траг својом магнетичном игром и изгледом. У области музике, Соња Видер Атертон такође заузима истакнуто место. Живахна виолончелисткиња и композитор, придаје велики значај савременом стваралаштву и другим уметностима. Две уметнице су 2013. већ спојиле своје таленте представом „Данцес ноцтурнес“ која комбинује поезију и књижевност, кроз свите за виолончело Bеnyamina Бритна и текстове песникиње Силвије Плат. Њихова друга сарадња је сусет Вилијама Шекспира са универзумом Јохана Себастијана Баха, где сонети једног ођекују у свитама за виолончело другог – истичу организатори „Шекспир фестивала“.                                                               

Учешће Шарлот Ремплинг и Соње Видер Атертон с овом представом је планирано две године, напоменуо је директор "Шекспир фестивала" редитељ Никита Миливојевић на јучерашњој конференцији за новинаре у хотелу "Пупин" у Новом Саду, на којој је захвалио Шарлоти Ремплинг на овој изузетној прилици за сарадњу.

Новинари су постављали питања Шарлоти Ремплинг везана за целу њену дугу каријеру, и наравно тицала су се и филма "Ноћни портир" Лилијане Кавани, као и улога које је су јој најомиљеније, а које није желела да издваја.

- Оно што ја дајем у својим улогама није моје лице, није моја личност, него оно што је унутар мене. Дајем вам себе саму и своје животно путовање. Дакле, чак и оне моменте када ми није било лако, и када сам се борила са својим личним демонима. Све су то ствари које ја дајем кроз своје улоге - поменула је Шарлота Ремлинг.   На питање ко је Шарлота Ремлинг данас, рекла је да је просто старија верзија.

- И даље је све ту у мени, ја сам и дете и адолесцент, и млада жена. Све то је и даље присутно у мени. Волела бих да мислим да сам мало мудрија и да сам с годинама постала мало блажа према самој себи - признала је Шарлота Ремплинг.

Присетила се да је почела као филмска глумица, као једна од многих младих глумица које су шездесетих година малтене с улице стале пред камере.

- Али, онда је то прелазило у нешто више чиме ћу се ја бавити цео живот, а у позориште сам ушла доста касније. Урадила сам три представе, и схватила сам да је то нешто што могу да урадим, али да је позориште ипак другачији медиј у којем није толико лако ући и додирнути нечију душу - рекла је Шарлота Ремплинг. - Ове представе, које сада радимо, другачије су, трају релативно кратко, али омогућавају да путујемо широм света и да износимо ово. Изводе се уз музику, тако да је то много другачије од драмског извођења. Ови сонети су, ја сматрам, неки од најлепших љубавних песама које су икада написане, па је и у том смислу задовољство пренети то и представити људима кроз живо извођење музике и поезије.

Новинаре је занимало и у којем би Шекспировом комаду Шарлота Ремплинг волела да заигра.  

- Наравно да бих волела да глумим у Шекспировима комадима, али ми нико није понудио! Мада, ја нисам шекспиријанска глумица, али сам добра у казивању Шекспирових сонета - напоменула је Шарлота Ремлинг, додајући да никад себе није сматрала ни глумицом, јер никад није мислила да глуми, већ је себе уносила у друге људе, и изражавала оно што осећа. 

Ова представа је, по речима редитељке Соње Видер Атертон, замишљена као путовање, као сећања, а сонети су као тренуци у том сећању и дају одређени ритам речима, и музици која их прати. Никиту Миливојевића занимало је како су изабрани сонети, и Бахова музика.

- Најважније је било да избегнемо да се Шекспирови сонети и Бахова музика слушају одвојено. Хтели смо да створимо интиму, осећај путовања, кроз које ми сви заједно идемо. То је путовање заиста било дуго, с пуно скретања, али на крају смо ипак успели да дођемо на циљ, да нађемо нашу кућу, наш дом, и ту долази до изражаја Шарлотина улога. Када она чује извођење одређених музичких дела, кроз сећање призива одређене сонете, и ту улази у простор, и долази до неког стварања, које људи осећају. То је оно што смо хтели да урадимо, и што смо на крају и успели, дакле да нађемо добар простор у којем се сви осећају удобно, кроз причу коју смо хтели да испричамо, и саме сонете, и музичка дела која смо желели да представимо - објаснила је Соња Видер Атертон.  

Н. Пејчић