ВОЈВОДИНА БЕЗ ПОБЕДЕ У ГОСТИМА У МИНУЛИХ 12 УТАКМИЦА: Кукавичлук у основи неуспеха
Последњи пут Војводина је на гостовањима победила Раднички у Нишу, 28. фебруара ове године. У међувремену, одиграла је 23 првенствена меча, од тога 12 у гостима, седам у prеthodnoj и пет у актуелној сезони.
У три пораза и два нерешена резултата ове јесени сабрани су сви недосањани снови и сви страхови фудбалера у пола белом, пола у црвеном, упркос громогласним оптимистичким најавама пред свако гостовање.
Или је, српски речено, у основи њихове немоћи кукавичлук, заснован на рефлексији више него скромног збира бодова, гледано кроз призму колектива европских амбиција. Јер, сваки наредни гостујући изазов постаје још тежи, све под бременом утиска prеthodnih pokušaja без најављиваних резултата и жељеног циља, одлаганог од гостовања до гостовања.
После колико, толико прихватљивог начина како су лопту контролисали у првом полувремену сусрета у Новом Пазару и утиском одавали тим који зна и шта хоће и колико може, дијаметрална слика у другом делу одавала је скуп безвољника који су сопственим повлачењем на себе навлачили ореол губитника, таман колико је и било потребно да остану у доменима поменутог негативног низа.
– Ми смо прва два гола примили управо тако, примили смо их јер смо се повлачили, бежали смо назад, нисмо изашли на лопту, а то нам се дешава већ много, много пута – у једној реченици сабрао је разлог неуспеха свога тима тренер Ранко Поповић. – Али, без обзира на све, први кривац за све сам ја, јер их ја водим. Бога ми, мораћемо неке ствари да променимо, јер не бих у амбијенту у коме (...) да не кажем неку крупну реч, али кукавичлук не подносим.
Војводина је у 10 утакмица, од могућих 30, освојила тек 14 бодова, што је испод половични учинак тима. У дербију златне средине у Новом Пазару, уз прекид негативне традиције на гостовањима, пропуштена је прилика за завидан скок на суперлигашкој табели. Како ствари стоје, евентиуална победа значила је скок на четврту позицију, одакле се храбрије и са више самопоуздања забацује удица у суперлигашким токовима.
Статистички податак да је Вошина одбрана примила 19 голова, што је безмало два гола по утакмици у просеку, говори више од хиљаду речи. Више је бушна била једино одбрана панчевачког Железничара на последњем месту.
Л. Бакмаз
