ПЕТ МЕСЕЦИ ОД КАДА ЈЕ УРОШ БЛАЖИЋ КРЕНУО У КРВАВИ ПИР У масакру у Малом Орашју и Дубони убијено 9, а страдало 13 особа

Подсетимо, Блажић је 4. маја око 22.30 наоружан до зуба сео у свој "мерцедес" и кренуо у крвави пир. Прво је у Малом Орашју код фудбалског терена пуцао на младе који су се окупили на том месту, а онда се довезао у Дубону, где је ранио четворицу мушкараца који су поправљали ограду, а онда је неколико стотина метара даље у школском дворишту и наставио да убија.

У свом крвавом пиру Урош је убио девет, а ранио 13 особа, а онда је побегао. Потера за њим је трајала целу ноћ, а он је за то време отео таксисту и његову муштерију у Малом Пожаревцу. Након целоноћене вожње сакрио се у кући свог ујака у насељу Вињиште код Крагујевца где је и ухапшен. Док су га специјалци хапсили плакао је и молио да га не туку.Урош Блажић је од хапшења у притвору у Смедереву, а био је месец дана и на вештачењу у Специјалној затворскоој болници у Београду. Поред Уроша полиција је ухапсила и његовог оца, ујака и брата од ујака и онио су тренутно у притвору.

У међувремену кућу масовног убице у Дубони и његову породицу деду, мајку, снају и братанца чува полиција.

Иначе кућа Уроша Блажића у Варовници на путу од Дубоне за Шепшин из које је кренуо у масакр је запаљена и тотално је изгорела, полиција до сада није открила ко је подметнуо пожар.

Како је извршио масакр у потресној исповести за Информер испричао је Никола М. (17) из Малог Орашја који је те ноћи био рањен.

- Те вечери било нас је 15 на фудбалском терену код споменика у Малом Орашју. Седели смо поре ватре, слушали музику, причали, зезали се... Не знам колико је тачно било сати, али се сећам да сам видео да се поред терена зауставио један аутомобил и да је неко изашао из њега - присећа се Никола и додаје:

- Био је то Урош, пришао нам је на пет-шест метара и стао, раширио се као да је Рамбо. Кад је викнуо да легнемо и да ће нас побити, неко из друштва му је добацио: "'Ајд на пиво!" То као да је увредило Уроша, промрмљао је: "А је л' тако", па се окренуо, отворио задња врата на ауту и узео пушку. Онда се окренуо ка нама и запуцао. Све после тога се десило брзо...

Кад се зачуо први рафал, Никола је почео да бежи, али се саплео и пао.- Око мене су падали мртви и рањени, а мени су се ноге одсекле од страха, зато сам се и саплео. Лежао сам, а пуцњи су утихнули. Чуо сам када је нешто цакнуло, заправо то је био звук мењања оквира с муницијом. Устао сам и почео да трчим колико ме ноге носе, а он је онда поново запуцао. Три-четири метка су ми пролетела поред главе и тела, чуо сам их како фијучу. Нисам се обазирао, само сам трчао - испричао је шокирани Никола.

Он напомиње да, док је бежао, није ни осетио да је рањен.

- Осетио сам нешто топло на десном куку. Пипнуо сам руком и осетио нешто влажно и лепљиво. Био је мрак, нисам тад ни схватио да сам погођен и да крварим. Наставио сам да трчим кроз неко жито, јагоде, не знам ни сам куда сам прошао. Само сам хтео да побегнем што даље, хици су још одјекивали док сам трчао. Успут сам налетео на једног друга који је био на мотору. Он ме је одвезао кући, а кад ме старији брат видео, одмах ме убацио у кола и одвезао у болницу у Смедереву. Тамо су ми ушили рану, мислим да је било 18 копчи. Био сам шест дана у болници и онда су ме пустили на кућно лечење - казао је Никола.

 (Дневник/Пинк)