УСКОРО ПОЧИЊЕ ОБНОВА ПАДИНСКОГ ДОМА КУЛТУРЕ Место где село истински живи
ПАДИНА: Реконструкција Дома културе „Михал Бабинка” у Падини, требало би да почне до краја јесени, а сви предвиђени радови биће завршени за три месеца, тачније 90 дана.
Општина Ковачица изабрала је извођаче, јединог учесника у постуку јавне набавке - фирму „ГП09 инвест“ из Падине, с којом ће ускоро бити закључен уговор вредан око 17 милиона динара, с ПДВ-ом (17.055.732).
Технички опис радова, који су предмет тендера, општинска управа припремила је на основу пројектне документације из 2019.године. Из документа, објављеног на Порталу јавних набавки, може се приметити да је у плану најпре рушење, а потом изградња новог армирано бетонског дела галерије - балкона (подне плоче и конзолних греда), те дела подне плоче у сали у приземљу објекта, закривљеног зида бине с плочом, као и дела подне плоче сутерена, због ојачања темеља. Осим тога предвиђено је и постављање нове хидроизолације, као и израда лаке таванице од бетонских гредица и „итонга”.
Домови културе представљају место окупљања и имају важну улогу у животу локалне заједнице, поготово у мањим срединама. На таквим местима националне заједнице негују културу и традицију и од заборава чувају песме, игре... У данашњу зграду на Тргу ослобођења 1 падински Дом културе пресељен је 1982. године, а носи име познатог писца и публицисте из Падине, Михала Бабинке, који је за собом оставио неизбрисиве трагове у култури словачке заједнице.
У једноспратном објекту површине око 4.500 квадратних метара одржавају се филмске пројекције, позоришне представе и многобројне културне манифестације. У оквиру Дома културе основана је и Галерија наивне уметности, у којој се између осталих налазе и дела Јана Хусарика, Михаила Поволног, Јана Бачура, Мартина Маркова, Павела Љавроша, Јураја Љавроша, Јана Шарка...
Михал Бабинка – писац, преводилац, новинар
Михал Бабинка рођен је 25. августа 1927. године у Падини, а умро је 1974. године. Сахрањен је прво у Новом Саду, али су 2007. године његови посмртни остаци пренети на падинско гробље. Спада у најзначајније и најплодотворније песнике словачке књижевности. Такође, био је преводилац, учитељ, уредник и новинар, најпре у Словачкој редакцији Радио Новог Сада, а од 1955. до 1958. у „Дневниковој“ културној рубрици.
Матица словачка (МОМС) у Падини ради још од 1933. године, и тада заправо почиње интензивнија културна делатност у том месту. У оквиру културно-просветне заједнице, основане 1944. године, формиране су секције (позориште, народни универзитет, аналфабетски курсеви, спортска секција), а касније и певачке и фолклорне групе, литерарна секција... Након што је 1948. године прекинута делатност МОМС-а, основано је Словачко културно-просветно друштво „Братство“, чији су чланови 1955. године, између осталог, основали биоскоп „Слобода”, док је Дом културе, од 1961. године, носилац готово свих културних садржаја.
Најдужу традицију има позоришна секција, а прва позоришна представа „Стари заљубљиви мушкарац” у режији Михала Обрециана одиграна је још 1919. године. Дуг стаж има и литерарна секција, будући да је Студентска омладина Падине 1957. године основала Литерарни клуб младих падинских прегалаца. При Дому културе делује и библиотека која је до 1998. године функционисала у његовим оквирима, а данас чини огранак Општинске библиотеке Ковачице. Од 2003. године Дому културе прикључује се и Удружење жена, које чува традиционалне словачке обреде и обичаје и развија делатност у области екологије, рекреације и туризма.
Веома значајан за Падину је и Банатски фестивал, на ком готово две деценије учествују солисти-интерпретатори народних песама из словачких села у Банату.
Ј. Вукашиновић