(ФОТО) ЗА ПОРОДИЦУ ИМ НИШТА НИЈЕ ТЕШКО Милићевићи из Медвеђе се упознали у бусу пре 23 године, а сада имају ДЕВЕТОРО ДЕЦЕ

Ова једанаесточлана породица већ 20 година живи у Италији, у месту Кастелгомберто. Првенца Луку су добили у априлу 2005, док се девојчица Мила родила пре неколико дана, тачније 12. септембра.

- Супруга сам упознала у аутобусу "Ниш експреса" кад сам из Ниша ишла код баке у Међвеђу. Слободан се враћао из војске. Аутобус је био пун, а он се понудио да ми уступи место, и тог тренутка је почела наша животна прича... Ћаскали смо све до Међвеђе, а пошто је то мало место, сишли смо на истој станици. После неколико месеци смо се узели и првог сина сам родила са 23 године - за Курир прича Весна, која је у недељу са својом великом породицом прославила трећи рођендан најмлађем сину Павлу:

- У Међвеђи имамо имање и бар једном годишње идемо сви доле. Сва деца су рођена у Италији. Синови нам носе права српска имена. И моја и супругова породица је велика, наши родитељи имају по троје деце.

Због таквог одрастања и прелепог детињства у великој породици пуној љубави, и ја сам одувек маштала о томе да имам своју велику породицу. Никада нисмо говорили да ли желимо дечака или девојчицу, али Бог нам је дао осморицу синова и једну девојчицу.

Стижу у Србију

Мама Весна каже и да би требало да за недељу дана дођу у Србију.

- Средили смо документацију и у новом саставу би за недељу дана требало да дођемо у Србију да посетимо свој родни крај и наше породице - каже Весна.

- Наша деца су одгајана и васпитавана по нашим православним обичајима. Сви говоре српски и у нашој кући им је забрањено да причају на италијанском. То раде када се играју с другарима, кад су у школи. Овде стално причају о Србији и поносни су на своју земљу. Породично славимо све велике празнике. Супругова породица слави Светог Георгија, коју ћемо ми једног дана наследити онако како наша вера налаже. Верујемо да је нама Бог послао благослов - децу!

Милићевићи су 2006. добили другог сина, Стефана, а онда су се родили Ђорђе, Алекса, Никола, Душан, Петар, Павле и напослетку Мила.

- Желели смо да имамо још једно дете, али нисмо ишли на то да пошто-пото добијемо девојчицу. Одувек смо говорили да није важно да ли ће бити син или ћерка, него само да је живо и здраво. Бог нас је наградио. То што сам мајка деветоро деце заиста сматрам благословом. Кад смо сазнали да после осморице дечака носим девојчицу, прво смо мислили да је грешка. Браћа су добила једну малу принцезу, а отац своју ћерку. Био је са мном на порођају. Она је једна мирна беба коју браћа обожавају и не дају јој да заплаче - каже поносна мајка: 2005. Лука, 2006. Стефан, 2008. Ђорђе, 2010. Алекса, 2012. Никола, 2016. Душан, 2018. Петар, 2020. Павле и 2023. Мила.

- Они су ми највећа помоћ у свему. Супруг ради у фирми која се бави фарбањем и одсутан је по цео дан. Мој дан почиње у шест ујутру. Прво креће спремање за школу, припрема доручка за дечаке. Онда одлазак у школу, куповина, сређивање куће, спремање ручка, повратак из школе и са посла. По подне је наше породичне време, када смо сви на окупу и уживамо у разговорима и с нашом Милом. Ништа ми није тешко што радим за своју породицу.

Весна истиче да они, без обзира што су у туђини, са собом носе дух домовине.

Еспресо