"ДНЕВНИК" У ПЕКИНГУ Будућност је овде почела! Технологија која мења свет

Даксинг међународна демонстрациона енергетска зона, илити највећа пунионица возила на водонични погон на свету, капацитета 4,8 тона!  Будућност је овде већ почела. Док је у свету у току транзиција возила са СУС моторима на електричне аутомобиле са батеријама, последња реч технике и будућност у овој области су возила  на водоничне горивне ћелије.

Она захтевају пунионице сличне бензинским пумпама; складиште за водоник у аутомобилу, назовимо га батеријом, мада је прикладнији назив ћелија, лакше је него батерија електричних возила; водонична возила пуне се много брже, просечно за 5 минута. Мана овог система је што (још увек) није развијена инфраструктура – проблем за који на примеру електричних возила видимо да је решив. Кина управо у ову област врши огромна улагања, за која је тешко поверовати да неће бити многоструко враћена.

Аутобуси коришћени за време Зимских олимпијских игара у Пекингу 2022. радили су на водонични погон (Олимпијада је, иначе, била катализатор и важан симболички догађај за Кину, њени трагови видљиви су и даље на много места у Пекингу). У Кини се данас 12.000 возила на водонични погон пуни на 358 хидрогенских станица - којих ће до 2050. бити 10.000. Иако смо неке теже доступне делове овог објекта видели, фотографисање из разумљивих разлога није дозвољено. 

Приликом обиласка Музеја науке у Шењангу, моја преводитељка Шарлот љубазно ме моли да пожурим јер касним за групом. Ја јој одговарам да крећем одмах, само да снимим још овог глумца. На кога мислим, пита ме Шарлот. Па на овог који глуми Ајнштајна ( причу о науци у овом музеју, иначе, причају најпознатији филозофи и научници кроз историју). У 25-том минуту обиласка, Шарлот ме обавештава да то што снимам није глумац, већ робот! Читава 24 минута гледала сам роботе не примећујући да нису људи! Истина, са удаљености од око 2 до 3 метра, али ипак…

Подразумевани линеарни модел мишљења који имамо ми западњаци, ипак није адекватан да изрази оно што видимо на примеру пиринчаних поља у области града Шењанга, наше друге дестинације.

Ова поља су, заправо, у агрокултури једнако авангардна као водонични погон у аутоиндустрији. Показујући слике пријатељима, често сам се забављала тако што сам кроповала фотографију ове гигантске слике израђене од девет врста пиринча различитих боја и висине. Гледајући исечену слику, без видљивих трагова поља, нико није могао да погоди о чему је реч. Варирало се од веза до таписерије.

Овај пројекат настао је као изазов. Тадашњи градоначелник питао је произвођаче пиринча 2012. године да ли би могли да слику много мањег формата од пиринча коју је видео у локалној школи изведу на пољима. Један од њих усудио се да покуша, остао упоран у покушајима и тако је три године касније настао овај подухват који је данас једна од највећих туристичких атракција овог дела Кине! Поља са сликама, које се мењају сваке сезоне, простиру се на 770 хектара, док се на преосталих 3000 ха производи пиринач за продају. То не значи да се и пиринач, назовимо га уметничком сировином, такође не прода. Не само у облику хране, већ и у разним прерађеним облицима које можете купити у сувенирници на имању. 

Пиринчана слика настаје као пројекција класичне уметничке слике. Пројекција је заснована на 9 сорти пиринча различите боје и висине, који формирају 3Д пројекцију слике. Тачке садње дефинишу се помоћу ГПС технологије и има их 30.000! Један од разлога уласка ових поља у Гинисову књигу рекорда. Посао садње изводи група од 30-так највештијих фармера у периоду од 7 дана. На имању ради 120 запослених, годишњи приход од туризма је 30 милиона јуана, а од чисте пољопривреде 1 милион. Мислим да би група предузетних пољопривредника из Војводине имала шта да види и научи од ових кинеских колега. 

Погон БМЊ у Шењангу - главном граду северне покрајине Лиаонинг, ради од осамдесетих година прошлог века. Шењанг је традиционално индустријски град, с тим да је трагове некадашње, тешке индустрије, данас могуће видети само у Индустријском музеју, једном од бољих ове врсте који сам видела, али авај, нема места за све утиске. Како је осамдесетих БМЊ овде дошао, тако је до данас остао. У погону Лидија, иначе најновијој БМЊ фабрици на глобалном нивоу отвореној 2020. године, производе се БМЊ-ова електрична возила И класе.

Сликах се тако и ја, више да слику пошаљем брату него што сам лично фан, поред свеже са траке изашлог електричног модела и3 лимузина. Додајмо да је однедавно овај објекат добио ознаку највишег нивоа туристичке атракције на националном нивоу ,као једини представник аутомобилске индустрије који је део система индустријског туризма (да, у Кини И то постоји Оно што смо видели  у погонима неупоредиво је занимљивије него у Дискаверијевом серијалу “Како се прави”.

Ево само пар илустрација: у погону за прозиводњу класичних аутомобила у једној смени ради 700 робота и 300 људи. Видели смо и знатан број “људског особља”, са којим смо ручали у њиховој кантини. Распитујући се за цене оброка, сазнали смо да она износи 22 јуана – од којих 15 плаћа фабрика, а 7 радник. Фабрика сама произведе 50% струје потребне за сопствену производњу, из обновљивих извора, што у пракси значи да су, поред осталог,  сви паркинзи наткривени соларним панелима.

Виолета Ђерковић