"DNEVNIK" U PEKINGU Budućnost je ovde počela! Tehnologija koja menja svet
Samo za prosto navođenje podataka i stručnih analiza vezanih za ekonomiju, tehnologiju i inovacije u Kini zahtevalo bi mnogo prostora i kompetencija, a autorka teksta se ovde suočava sa deficitom u oba resursa, pa smo odlučili da čitaocima “Dnevnika” prenesemo lične utiske o nekim konkretnim primerima viđenih tokom desetodnevne posete Kini međunarodne delegacije zemalja obuhvaćenih inicijativom Pojas i put…
Daksing međunarodna demonstraciona energetska zona, iliti najveća punionica vozila na vodonični pogon na svetu, kapaciteta 4,8 tona! Budućnost je ovde već počela. Dok je u svetu u toku tranzicija vozila sa SUS motorima na električne automobile sa baterijama, poslednja reč tehnike i budućnost u ovoj oblasti su vozila na vodonične gorivne ćelije.
Ona zahtevaju punionice slične benzinskim pumpama; skladište za vodonik u automobilu, nazovimo ga baterijom, mada je prikladniji naziv ćelija, lakše je nego baterija električnih vozila; vodonična vozila pune se mnogo brže, prosečno za 5 minuta. Mana ovog sistema je što (još uvek) nije razvijena infrastruktura – problem za koji na primeru električnih vozila vidimo da je rešiv. Kina upravo u ovu oblast vrši ogromna ulaganja, za koja je teško poverovati da neće biti mnogostruko vraćena.
Autobusi korišćeni za vreme Zimskih olimpijskih igara u Pekingu 2022. radili su na vodonični pogon (Olimpijada je, inače, bila katalizator i važan simbolički događaj za Kinu, njeni tragovi vidljivi su i dalje na mnogo mesta u Pekingu). U Kini se danas 12.000 vozila na vodonični pogon puni na 358 hidrogenskih stanica - kojih će do 2050. biti 10.000. Iako smo neke teže dostupne delove ovog objekta videli, fotografisanje iz razumljivih razloga nije dozvoljeno.
Prilikom obilaska Muzeja nauke u Šenjangu, moja prevoditeljka Šarlot ljubazno me moli da požurim jer kasnim za grupom. Ja joj odgovaram da krećem odmah, samo da snimim još ovog glumca. Na koga mislim, pita me Šarlot. Pa na ovog koji glumi Ajnštajna ( priču o nauci u ovom muzeju, inače, pričaju najpoznatiji filozofi i naučnici kroz istoriju). U 25-tom minutu obilaska, Šarlot me obaveštava da to što snimam nije glumac, već robot! Čitava 24 minuta gledala sam robote ne primećujući da nisu ljudi! Istina, sa udaljenosti od oko 2 do 3 metra, ali ipak…
Podrazumevani linearni model mišljenja koji imamo mi zapadnjaci, ipak nije adekvatan da izrazi ono što vidimo na primeru pirinčanih polja u oblasti grada Šenjanga, naše druge destinacije.
Ova polja su, zapravo, u agrokulturi jednako avangardna kao vodonični pogon u autoindustriji. Pokazujući slike prijateljima, često sam se zabavljala tako što sam kropovala fotografiju ove gigantske slike izrađene od devet vrsta pirinča različitih boja i visine. Gledajući isečenu sliku, bez vidljivih tragova polja, niko nije mogao da pogodi o čemu je reč. Variralo se od veza do tapiserije.
Ovaj projekat nastao je kao izazov. Tadašnji gradonačelnik pitao je proizvođače pirinča 2012. godine da li bi mogli da sliku mnogo manjeg formata od pirinča koju je video u lokalnoj školi izvedu na poljima. Jedan od njih usudio se da pokuša, ostao uporan u pokušajima i tako je tri godine kasnije nastao ovaj poduhvat koji je danas jedna od najvećih turističkih atrakcija ovog dela Kine! Polja sa slikama, koje se menjaju svake sezone, prostiru se na 770 hektara, dok se na preostalih 3000 ha proizvodi pirinač za prodaju. To ne znači da se i pirinač, nazovimo ga umetničkom sirovinom, takođe ne proda. Ne samo u obliku hrane, već i u raznim prerađenim oblicima koje možete kupiti u suvenirnici na imanju.
Pirinčana slika nastaje kao projekcija klasične umetničke slike. Projekcija je zasnovana na 9 sorti pirinča različite boje i visine, koji formiraju 3D projekciju slike. Tačke sadnje definišu se pomoću GPS tehnologije i ima ih 30.000! Jedan od razloga ulaska ovih polja u Ginisovu knjigu rekorda. Posao sadnje izvodi grupa od 30-tak najveštijih farmera u periodu od 7 dana. Na imanju radi 120 zaposlenih, godišnji prihod od turizma je 30 miliona juana, a od čiste poljoprivrede 1 milion. Mislim da bi grupa preduzetnih poljoprivrednika iz Vojvodine imala šta da vidi i nauči od ovih kineskih kolega.
Pogon BMNJ u Šenjangu - glavnom gradu severne pokrajine Liaoning, radi od osamdesetih godina prošlog veka. Šenjang je tradicionalno industrijski grad, s tim da je tragove nekadašnje, teške industrije, danas moguće videti samo u Industrijskom muzeju, jednom od boljih ove vrste koji sam videla, ali avaj, nema mesta za sve utiske. Kako je osamdesetih BMNJ ovde došao, tako je do danas ostao. U pogonu Lidija, inače najnovijoj BMNJ fabrici na globalnom nivou otvorenoj 2020. godine, proizvode se BMNJ-ova električna vozila I klase.
Slikah se tako i ja, više da sliku pošaljem bratu nego što sam lično fan, pored sveže sa trake izašlog električnog modela i3 limuzina. Dodajmo da je odnedavno ovaj objekat dobio oznaku najvišeg nivoa turističke atrakcije na nacionalnom nivou ,kao jedini predstavnik automobilske industrije koji je deo sistema industrijskog turizma (da, u Kini I to postoji Ono što smo videli u pogonima neuporedivo je zanimljivije nego u Diskaverijevom serijalu “Kako se pravi”.
Evo samo par ilustracija: u pogonu za prozivodnju klasičnih automobila u jednoj smeni radi 700 robota i 300 ljudi. Videli smo i znatan broj “ljudskog osoblja”, sa kojim smo ručali u njihovoj kantini. Raspitujući se za cene obroka, saznali smo da ona iznosi 22 juana – od kojih 15 plaća fabrika, a 7 radnik. Fabrika sama proizvede 50% struje potrebne za sopstvenu proizvodnju, iz obnovljivih izvora, što u praksi znači da su, pored ostalog, svi parkinzi natkriveni solarnim panelima.
Violeta Đerković