И ЈАЊА (8) И ЈАКОВ (5) ИМАЈУ АУТИЗАМ и не могу да говоре! Треба да иду у Јапан по своје ПРВЕ РЕЧИ Ево како можете да помогнете

Живе од тог боловања радника обезбеђења, плате мајке Заге, медицинске сестре, и туђе неге и помоћи, коју троше на део терапија. Уз то грцају у три кредита! И малишани треба да иду у Јапан на лечење! По прве речи. А да ли ће и отићи, то зависи само од нас!

Кажу да несрећа никад не иде сама. Као да је мало несреће било кад су Александар и Зага Станкић из Младеновца сазнали да им ћеркица Јања од непуне три године има аутизам, није дуго прошло, а суочили су се са истом страшном дијагнозом и код синчића Јакова - дијагнозом Ф84 (прожимајући поремећаји развоја) и Ф79 (душевна заосталост, неозначена).

- Неопходан је надзор 24 сата. Они и даље носе пелене, а никад не знаш како ће и кад да реагују. Додуше, нису агресивни, али чачкају се међусобно. Јања иде у специјалну школу "Милоје Павловић" на Бановом брду у Београду, има личног пратиоца и обезбеђен превоз. Све о трошку државе. Јаков иде у Младеновцу у вртић, боримо се. Плаћамо логопеда и дефектолога, обоје иду на терапију, што покрива та туђе нега и помоћ. О трошку државе је то могуће само једном недељно. Али је недовољно. Такође, повезали смо се с клиником "Саисеи" у Осаки, у Јапану, где су већ неки наши људи водили децу. И да бисмо их одвели тамо на терапију, треба нам 15.700 евра. То је за нас мисаона именица, недостижан износ - прича Александар, који вели и да на црно, јер је тако јефтиније, набављају лек из Јапана који Јања користи, а Јаков ће моћи тек кад напуни шест година:

- Месечно само за тај њен лек дајемо 35.000 динара. И није ни чудо што смо у три кредита. Откад Јања има ту терапију, има неки контакт, бар очима. А и појавио се страх од висине, па се сад нагне преко прозора и уплаши, што је добро. Раније креће преко, нема никакву задршку с другог спрата. Прозори су нам зато затворени 24 сата дневно!

ОВАКО МОЖЕТЕ ПОМОЋИ МАЛИШАНИМА

Упиши 1544 и пошаљи СМС на 3030

Уплатом на динарски рачун: 160-6000001725538-34

Уплатом на девизни рачун: 160-6000001726334-71

ИБАН: РС35160600000172633471

SWIFT/BIC: ДБДБРСБГ

Девојчица ипак изговори понеку реч. Али само на енглеском.

- Да ли што смо супруга и ја гледали америчке серије, тек на енглеском понешто састави, на српском ништа. Кад су је у школи питали да ли јој се свиђа, рекла је "It's нице." А кад им кажем да скупе играчке, она дође: "What до you say то ме?" Јаков је као беба: мама Заја, тата Ака... - вели Александар.

Као и сву децу са аутизмом, ни Јању ни Јакова не држи место, боје се буке - бушилица, сирена...

Знају да се непрестано врте укруг, а да им није мука. Она у школи седи пет минута и почиње да шета. Он буде добар пет дана, потом немогућ. Кад је промена времена, ужасно се унервозе. Ноћу се буде. Јаков вришти ако му промениш канала на ТВ. Храну бирају по мирису. Уколико им не мирише лепо, нема шансе да је узму, каже и наставља:

Ово је борба да проговоре и да се колико-толико социјализују. У Јапану гарантују да чак 60-80 одсто могу помоћи у побољшању говора и социјализацији. Суштина је да узимају крв од нас родитеља, па сродника ако не ваља ни од једног родитеља, и праве терапију.

А док не оду у Јапан, што зависи само од нас, Александар је у безброј улога и стално код куће:

- Чешљам лутке, будем њихов коњић, све што пожеле....

Курир