КАЛЕИДОСКОП КУЛТУРЕ У НЕДЕЉИ ИЗВОЂАЧКЕ УМЕТНОСТИ Култура покреће једну земљу, а отворено срце руши све баријере

Нова Културна станица у Степановићеву

Програм недеље посвећене извођачкој уметности обележило је и отварање нове Културне станице Степановићево, која ће различитим квалитетним садржајима обогатити живот тог приградског насеља. Отварање је пратио наступ Стефана Миленковића и „Камерате„, а познати виртуоз на виолини потврдио је и то да је акустика новог простора одлична и да, по његовом мишљењу, простора за културу никад нема превише. С обзиром на чињеницу да није први пут на Калеидоскопу културе, може се рећи да постаје својеврстан домаћин ове манифестације.

- Калеидоскоп културе је нешто што је на најлепши могући начин неизоставно за било кога ко живи у Новом Саду - сматра Стефан Миленковић. - Напросто улазите у ту једну купку културе и, без обзира на то да ли некад немате интерес према сваком садржају или чак некад немате времена, неизбежно је да дођете у контакт са том атмосфером коју у ствари Калеидоскоп културе ствара. Ми културу можемо ставити готово било где, али има нешто и у самом простору који зна да уоквири неки садржај. Може се рећи да је Калеидоскоп културе један светски фестивал.

- Ово ми није први пут да сам на Калеидоскопу културе с обзиром на то да сам био ту и прошле године и било је сјајно - рекао је суграђанин Игор Кривокапић. - Такве манифестације су срце овог града, а некада их је било и више. Идеално би било да се током целе године могу одржавати овакви или слични програми, што је веома битно.

Суграђанка Олгица Јојић још је под утиском представе која је обележила прошлонедељно отварање манифестације.

- Већ сам посетила програме Калеидоскопа културе, а у недељу сам била на фантастичној, али и потресној представи „Некрштени дани”, која ме је одушевила и после које сам остала пуна утисака - навела је она. - Мислим да је овогодишњи Калеидоскоп културе био најбоље организован до сада и веома сам задовољна. Након пандемије која нас је задесила били смо ускраћени за овакве манифестације, тако да сада ништа не пропуштам. Ми у Новом Саду често имамо прилику да посећујемо догађаје на које долазе велика имена попут Стефана Миленковића, само што, нажалост, то некада не знамо да ценимо.

Фруле од дрвета „Каизукаибуки” које је преживело експлозију атомске бомбе

Поруке мира и мултикултуралности уз 1.000 ждралова направљених оригами техником, повезивање младих кроз уметност, враћање изгубљених вредености, попут другарства и љубави, познанство и дружење деце, чланова хора „Сенда Пан флуте choir” из Хирошиме и новосадских  „Бајићевих славуја”, а као круна свега њихов заједнички концерт у Дистрикту, обележили су још један дан недеље извођачке уметности Калеидоскопа културе. Ждралови које су деца заједно направила биће послати у Хирошиму, у знак сећања на Садако Сасаки, која је имала 12 година када је преминула од последица радијације након бачене атомске бомбе на тај град, а правила је папирне ждралове верујући у легенду по којој би јој била испуњена једна жеља ако их направи 1.000. На споменик посвећен малој Садако у Меморијалном парку у Хирошими сваке године буду окачени папирни ждралови који пристижу од деце из целог света. Осим тога, уникат хора из Хирошиме су потпуно оригинални музички инструменти - фруле на којима деца свирају, настале од дрвета „Каизукаибуки”, које је преживело експлозију атомске бомбе, а налазило се у дворишту њихове основне школе.

- Деца хора „Бајићеви славуји” су широм раширили своје руке и отворили врата својих домова како би угостили седамнаесторо деце из Јапана, која су потпуно различите културе, те су са задовољством пристала да буду њихови домаћини шест дана - поручила је оснивачица и диригенткиња хора „Бајићеви славуји” Ана Ковачић. - Они су жељни дружења и упознавања новог. Већ први дан се видело да препреке уопште не постоје. Многа деца из хора „Сенда Пан флуте ћоир” не говори енглески језик, већ само јапански, међутим они се разумеју кроз музику. То дечје отворено срце руши све баријере. Мислим да ће овим дружењем остварити нова пријатељства која ће трајати читав живот.

Новосађанка Ксенија Лаврнић редовно посећује програме Калеидоскоп културе, а ове године прво што је погледала био је концерт дечјих хорова из Хирошиме и Новог Сада.

- Ту сам како бих са ћерком подржала њене другаре из Музичке школе „Исидор Бајић”, који наступају - навела је она. - Планирам да посетим и изложбу „Од Коњевића до Марине Абрамовић” и разговор са књижевницом Јасминком Петровић. Изузетно ме је обрадовала чињеница да је простор Дистрикта предодређен за културна дешавања, а не за неку нову зграду или тржни центар.

Није довољно само свирати, него створити везу и дати себе публици

Добитник два Гремија и легенда џеза Џејсон Мајлс, познат по свом иновативном приступу музици, који пркоси жанровима, је на путу са својим електричним квартетом представио неке од својих најпознатијих мелодија, као и материјал са свог потпуно новог издања „Милес то Милес Ливе”. Стекао је репутацију радећи заједно са Мајлсом Дејвисом, Маркусом Милером, Лутером Вандросом и многим другима.

- Публика је била дивна - рекао је Мајлс након наступа у Дистрикту у суботу увече. - Дуго сам у овом послу и научио сам да мораш да будеш свестан да си ту да би забављао публику, без обзира на врсту музике. Није довољно само свирати, него створити везу и дати себе публици, што сам научио од великих људи попут Мајлса Дејвиса и других. Хвала много публици! Кад наступате негде, не знате шта да очекујете, како ће вас публика прихватити. Само свирате најбоље што можете и надате се да ћете се с њом „повезати”, а ја настојим да стварам музику коју људи памте. Нисам стигао да погледам наступе у оквиру Калеидоскопа културе, али сам доста читао о манифестацији. Мислим да је важна, јер култура покреће једну земљу. У Европи сам приметио да, где год отпутујем, људе култура повезује као да сви живе у једној држави. Био сам на сличним местима попут Дистрикта, у Америци, Естонији и Португалу, где су индустријски објекти претворени у културне. Такав концепт даје посебан дух простору.

Б. Павковић, И. Јапунџа