БОРИСЛАВА ПЕРИЋ РАНКОВИЋ, ПЕТОСТРУКА УЗАСТОПНА ЕВРОПСКА ПРВАКИЊА У СТОНОМ ТЕНИСУ ЗА ОСОБЕ СА ИНВАЛИДИТЕТОМ: Више од очекиваног, а могло и боље

– На Европско првенство сам отишла без визије да могу да дођем до победничког постоља у синглу, јер су у мојој класи Т4–5 учествовале играчице из самог светског врха, а с некима од њих се нисам ни састајала. Жребом сам доспела у групу са младом Францускињом Флором Вотије с којом сам се ове године први пут састала на једном турниру и са Туркињом Ирем Олук, од које сам изгубила са 3:2 на Светском првенству у Гранади, тако да нисам ни размишљала о путу ка финалу – сумира утиске из Шефилада Борислава Перић Ранковић.

Али, успела је Борислава да савлада обе ривалке у групи са по 3:0 и домогне се нокаут фазе. Ту је чекала бољу из дуела репрезентативне колегинице Наде Матић и Немице Сандре Миколашек. Нажалост, изостало је српско полуфинале. 

– Када је Нада несрећно изгубила од Немице у четвртфиналу и када сам видела да ће ми она бити ривалка у полуфиналу мислила сам да ће се негде ту и завршити мој низ. Наиме, Миколашекова ове године није учествовала ни на једном турниру на којем смо наступале Нада и ја и било нам је непознаница како игра. Али, успела сам лако да је победим са 3:0 и дошла сам до финала где ме је чекала Францускиња Александра Сент Пјер са којом се до сада нисам састајала у синглу. У дублу јесам, али дубл је потпуно друга прича од сингла. Искрено, очекивала сам од ње много бољу игру. Овако лако сам добила први сет, она је пружила отпор у другом, а трећи сам, како су ми касније рекли тренери који су меч посматрали са трибина, школски привела крају и стигла до злата.

Уследили су дуели у дублу и миксу, од којих Борислава, није превише очекивала.

– Додуше,  очекивала сам да Нада и ја можемо бар до финала, јер смо нас две светске првакиње. Али, нисам очекивала и такву завршницу у финалу. Морам да истакнем да су дублови и миксеви били на програму проследња два дана првенства, да смо били по цео дан у сали и да нам превоз није био добро организован. Није нам то оправдање, али је веома тешко да будете цео дан у сали, да гледате и играте мечеве, све време на колицима, поготово још ако сте у годинама у којима сам ја. Све ми је то тешко пало, тако да је ту вероватно плаћен данак.

Следи пауза, Париз је далеко

На питање шта следи после Европског првенства Борислава је кратко одговорила:

– Пауза.

Следеће године су Параолимпијске игре у Паризу, да ли се већ размишља о томе?

– Далеко је, далеко је – казала је Беба.

У миксу са Ћирићем уследило је сребро, прошле године је освојена бронза на Светском првенству у Гранади.

– Да, али смо опет изгубили од Немаца (Томас Брушле/Сандра Миколашек), прошли пут са 3:2, а сада са 3:1. Не знам да ли је проблем што Младену недостаје искуство, јер он добија више лоптица или његова жеља да заврши поене на најбољи начин. Али, једноставно лоптице нису падале где би требло и изгубили смо финални меч.

Уследило је финале са Хрватицама (Хелена Дретар Карић/Анђела Мужинић Винћетић) у дублу од којих су Беба и Нада изгубиле у групи.

– Умор нас је сустигао. С једног дуела сам ишла на други, целе ове године када дође до дублова и миксова све време проводим у сали. Мислим да мени овај нови систем такмичења не одговара, некада ми се дешавало да ме премештају са стола на сто, а овде у Шефилду проблем је био у константном чекању. Због церемонија доделе медаља су каснили мечеви, једноставно уседимо се, никада да дођемо на ред. Али, све у свему не треба бити незадовољан, могло је да буде и мање одличја, јер сви су се спремали и некима више одговара овај систем такмичења. Неки нису учествовали у дубловима, већ само у миксу, били су мање оптерећени. Можда смо ми платили данак превелике жеље да учествујемо у свим категоријама.

Било је то најуспешније Европско првенство за наше парастонотенисере.  је Освојили су осам одличја (два злата, три сребра и три бронзе) и то у свим категоријама. На prеthodnom континенталном првенству у Шведској, пре четири године, са  више репрезентативаца освојено је мање медаља.

Текст и фото: Г. Маленовић