У Хрватској од уласка у Европску унију угашено 158 школа
ЗАГРЕБ: Према подацима хрватског Министарства науке и образовање у предстојећој школској 2023/24. основну школу похађаће око 300.300 ученика, док ће у средњим школама бити укупно око 145.500 ученика, што је осетан пад броја ученика, иако подаци још нису потпуно прецизни.
Подаци су, према писању Ал џазире Балканс непрецизни с обзиром на то да се још догађају одласци или нови уписи, али је осетан пад броја ученика видљив што само говори о демографским проблемима с којима се суочава Хрватска, а који су све дубљи и све тежи.
У прилог томе говори и оквирна бројка Министарства наука и образовања о 35.000 уписаних првака у основне школе широм Хрватске. Примера ради, доступна статстика каже да је у прошлој години било уписано 35.794 правака што указује на даљи демографски пад. За поређење, у школској години 2016/17. било је уписано 42.217 првака што је највећи број ученика првих разреда уписаних у протеклих десет година, односно откако је Хрватска постала чланица Еуропске уније.
Од те, 2013. године па до данас сваке године у Хрватској бележи пад броја уписаних првака с тим да је први пут у прошлој школској години та бројка пала испод 36.000.
Према службеним подацима, прошле школске године било је укупно 453.605 основаца и средњошколаца што је за чак 55.600 ученика мање него пре десет година.
У процентима, Хрватска је у десет година забележила пад броја ученика од 11 посто. Службени подаци Школског е-Рудника, апликације Министарства науке и образовања, кажу да је највећи пад броја ученика имала Вуковарско-сремска жупанија. У десет година најисточнија хрватска жупанија изгубила је 29 посто школараца, односно њих 6.824.
Послије ње, на попису с највећим падом броја ученика следе још две славонске жупаније, Бродско-посавска и Пожешко-славонска које имају пад броја ученика од 28 посто. Потом следе Сисачко-мославачка жупанија са 24 посто мање ученика и Осјечко-барањска која има данас 20 посто мање ученика него пре десет година.
Једино позитиван вишегодишњи тренд има Истарска жупанија која бележи пораст од 2,47 посто ученика више и Град Загреб који има два посто више ученика него пре десет година.
"То једноставно живот и наша реалност која треба све да забрине. Основна школа ‘Антун и Стјепан Радић’ из Гуње је пре рата имала редовито више од хиљаду ученика. Почетком ‘80-их година прошлог века школа је имала око 1.300 ученика. Данас та иста школа, која покрива исто подручје, има мање од 200 ученика”, каже Анте Гутић, начелник Општине Гуња.
Као разлоге за то навооди Домовински рат, послератно раздобље када су, како каже, рурална подручја из године у годину били све празнији. Потом, додаје, Хрватска је ушла у ЕУ са чиме су отворене границе за раднике из Хрватске, а део мештана отишао је и након поплаве која је погодила то подручје 2014. године.
Слична је ситуација у школама широм Хрватске у којима је број ученика више него преполовљен. Примера ради, некадашња ОШ "Братство и јединство" из Вуковара, данас ОШ "Благо Задро", пре рата бројала је више од 1000 ученика. Имала је осам разреда са по четири одељења с око 30 ученика. Данас та иста школа броји 200-ак ученика.
О стању у хрватским школама говори и службени податак Министарства по којем је у десет година угашено 158 школа – 38 матичних и 120 подручних. Најбројније матичне школе у Хрватској су оне које имају између 301 и 500 ученика, а таквих је у прошлој школској години било 365, односно 28 посто.