ГРАДСКИ МУЗЕЈ У ВРШЦУ ЈЕДАН ОД НАЈСТАРИЈИХ И НАЈБОГАТИЈИХ У ЗЕМЉИ Баштини више од 250.000 експоната

Градски музеј у Вршцу данас баштини више од 250.000 историјски значајних експоната, подељених у стручна одељења: од археолошког и историјског, преко нумизматичког, етнолошког, природњачког, до уметничког, библиотечког и конзерваторско – рестаураторске радионице за штафелајно сликарство и керамику.

– У време настанка Музеја, градске власти су позвале учитеља Феликса Милекера да преузме улогу кустоса, коме и припада ванвременска заслуга за обогаћивање музејских збирки, путем теренских ископавања, откупа предмета, док је знатан део старина дошао кроз поклоне бројних дародаваца – рекла је Ранимиров. – Он је тада блиско сарађивао са истакнутим интелектуалцем тог времена, Леонардом Беном, који је иначе рођен у Белој Цркви и тамо је основао белоцрквански музеј. Прва изложба за јавност отворена је 1896. године, а сада се у централној згради „Конкордија” налази неколико сталних поставки.

Историчарка каже да је Феликс на месту директора и јединог запосленог лица био цео радни век, до своје 80. године. Захваљјући њему, фонд музеја је формиран, а затим се и број предмета повећавао и достигао око 125.000. Музеј је одувек функционисао захваљујући добрим људима који су имали свест о томе да му део породичног наслеђа поклоне и до данас је углавном тако. Један од дародаваца је био и чувени Паја Јовановић, рођени Вршчанин и у музеју се баштини део његових дела.

– Након Милекера долази археолог, Растко Рашајски, а фонд предмета наставља да се увећава, те се до данас овде чува више од 250.000 експоната – прича наша саговорница. – Музеј издвајају два депандаса, Вршачки замак и Апотека на степеницама, која је најстарија у земљи. Археолошко одељење је најбројније и најбогатије, а оно што издвајамо јесте реплика чувеног вршачког идола ког је открио Милекер, на локалитету Ватин и мањи оригинални примерак дупљајских колица. У историјском одељењу, као најзначајније примерке чувамо привилеговану тржишну повељу из 1804. године, коју је Франц II доделио граничарима банатским. Вршчанима је драгоцена због грба који се налази на њеној првој страни, исти као грб Града Вршца, који у непромењеном облику егзистира од настанка до данас.

На одељењу етнологије Ранимиров је истакла велосипеде, који одају  богату прошлост грађанског живота Вршца. Град је био познат по свиларству, и постојао је читав пут свиле од Вршца до Беле Цркве.

Уметничко одељење је једно од старијих у музеју, а наша саговорница истакла је чувеног вршачког уметника Пају Јовановића, чија су се дела откупом нашла у том културном здању.

– Музеју је поклонио портрет композитора Џодића, а градске власти су поклониле триптихон, који је Паја сликао по њиховом налогу, ради обележавања миленијумске изложбе у Будимпешти – казала је Ранимиров. – Ту су и два дела, световни приказ преподобне мајке Ангелине Бранковић и дело „Свети Никола спасава заробљенике”, која припадају Епархији банатској, а некада су била изложена у Саборном храму. Захваљујући епископу банатском, Никанору, оне су привремено уступљене Градском музеју. Оно што нас издваја од других, поред Галерије Матице српске, јесте портрет краља Александра Карађорђевића, насликан у готово природној величини.

Интересантна је чињеница коју нам је историчарка споменула, да су у добрим односима са потомком Феликса Милекера, Јулијусом Пастом. Он је ове године добио повељу Града Вршца за све заслуге породице Паст, која је велики део породичне заоставштине поклонила музеју. Захваљујући њима, ту се баштини фонд посвећен Феликсу Милекеру. Када су прошле године  обележавали 240 година од оснивања музеја и 80 година од смрти Милекера, његов потомак Паст је присуствовао догађају, а у легат је са собом донео део породичне библиотеке.

Прва апотека „Код Спаситеља“ у Вршцу, основана је 1784. године, а име носи по улици у којој се налазила – Спаситељев сокак. Зграда је подигнута у другој половини XVIII века и по архитектонској композицији припада класицистичком стилу. Због значаја за апотекарство, зграда је 1970. године стављена под заштиту државе, а данас је активна као музеј. Назив „Апотека на степеницама“ био је опис зграде са степеништем прислоњеним на западну фасаду, а друго име, „Велика лекарна“, описивао је њену величину у односу на друге апотеке. Последњи власник био је Александар Јовановић, полубрат чувеног сликара Паје Јовановића. У згради су данас сталне поставке „Уметност фармације – од биљке до таблете“ и Природњачка збирка – са експонатима из палеонтологије, геологије, зоологије и орнитологије.

Ивана Бакмаз

Пројекат „Пером и објективом у Вршцу” реализује „SOMMELIER 2020 ДОО”, а суфинансира Општина Вршац. Ставови у подржаном пројекту не изражавају нужно ставове органа који је доделио средства.