ЧЕТИРИ МЕСЕЦА НАКОН МАСАКРА У ДУБОНИ огласила се сестра убијеног младића "Чујеш ли, брате, мој јецај у ноћи?”

Од невино страдалих жртава породице се скоро свакодневно опраштају на друштвеним мрежама, где потресним порукама и фотографијама достојанствено жале за најмилијима. Тако је и ових дана када се навршава четри месеца од њихове смрти, па је Сузана Ранковић, сестра убијеног Далибора Тодоривића из Дубоне, написала песму од које би и камен заплакао.

- Чујеш ли брате?! Долазим ти често, а ти се не јављаш. Тако сам ти близу, док само спаваш. Док стојим поред тебе људи само пролазе неки кратко остану, али ипак сви одлазе. И тако из дана у дан пуно људи прође кроз твој стан. Из поштовања и твоје доброте да посете твоју нову адресу мој животе - написла је неутешна сестра и додала:

- А онда бих волела да останем са тобом сама, мисим да бих тада завриштала као оног дана... Она је затим додала "да у сат више и не гледа, дане и датуме на прати и да само жели да јој се брат врати".

- Недостајеш ми знај, ни туги не видим крај, ни болу не видим дно, све је тамно у срцу мом. Моја ноћи кад ћеш више проћи, моја зоро да ли ћеш брже доћи? Моја срећо хоћеш ли се јавити? - написала је у наставку поруке, па наставила:

- Све је туга, најтужније је од кад нас нема скупа. Живот нам је упропастио један неваспитани монструм! Па смо до среће стали ту на пола пута. Све су нам срушили за љубав нашу нису жалили, све је сада и за суд прекасно, јер Бог ће да им суди опасно.

Жртвина сестра додала је "да не може да дише од туге која је месецима окружује".

- Чујеш ли брате мој јецај у ноћи? Мој глас који те зове и каже "дођи". Видиш ли кад ти дођемо сви, да ли ти је срце пуно кад види око себе све и оне наше што су требали бити будући пријатељи... Који често дођу, да ли заједно или сами. Све си нас спојио љубављу и осмехом - закључила је она.