Анита Милић, визуелна уметница: Добра идеја исијава
Анита Милић једна је од 20 уметника чија дела су представља на изложби „Лепота великог формата“, отвореној у понедељак у Салону Музеја града Београда. Овом изложбом, која ће моћи да се обиђе до 9. септембра, штампарија Графикс прославља 30 година постојања, а посебан куриозитет представља чињеница да су сарадници из ове компаније активно учестовали у раду са уметницима током неколико месеци припреме поставке.
Анитин рад базиран је, иначе, на мотивационој поруци Good идеас glow ин the дарк, имплементираној холограмском фолијом на скулптуру. Основна идеја је да се порука може видети како на дневном светлу, тако и ноћу у мраку, и тиме објасни теза да „добра идеја исијава“.
Рад “Гоод идеас glow ин the дарк” је у првобитној замисли имао наменски карактер у контексту медијске кампање / оутдоор инсталације. Како сте се одлучили да баш овај рад представите у другачијем, независнијем уметничком контексту?
– Са становишта визуелног уметника и графичког дизајнера са великим искуством сматрала сам да је на конкурс штампарије Графикс требало приступити са великом озбиљношћу и професионално, те је првобитна замисао за реализацију идејног концепта рада била у служби медијске кампање. Оутдоор инсталација великог формата са мотивационом поруком читљивом и у мраку, на врху неке пословне зграде, требало је да глорификује уметност, пре свега идеју на којој све почива. Међутим, рад је требало изложити и у галерији, па је наменски карактер замењен независним уметничким контекстом. На тај начин конструксција која носи мотивациону поруку представља “Отворену пирамиду”, односно ауторкин идеолошки став о уметности, визуелни језик којим се сужим. Тако сада рад глорификује мене и истовремено поткрепљује тврдњу да форма одговара на питање како, а садржај на питање шта је представљено. Што апсолутно одговара висини задатка.
Због чега је ова порука као таква вама интересантна?
– Како сам посвећена уметности, јер уметност тражи целог тебе, у свом послу сам 24 сата, 7 дана у недељи, с тога је направљена паралела и употребљена мотивациона порука “Гоод идеас глоњ ин thе дарк”.
Кроз стваралачки процес прошли сте са сарадницима из Графикса, како је текао тај процес у погледу материјала, техника израде, па и самог великог формата који је у фокусу?
– Унапред сам предвидела све детаље како бих материјализовала идеју. А како идеју можемо да материјализујемо захваљујући квалитетној реализацији, ништа није препуштено случају. Дата је конструкција са свим котним линијама, одређене су димензије које машине могу да обраде, дато је објашњење како склопити расклопљену форму, реализован је прототип у папиру а касније и у материјалу у ком је рад изведен - алубонду, истражене су све могућности штампе које би омогућиле адекватну примену текста читљивог и у мраку. Процес од шест месеци је протекао беспрекорно јер је комуникација са Графикс тимом била професионална и заједно смо реализацију моје идеје испратили до краја.
Колико се иначе рад графичког дизајнера и уметнички рад преплићу у вашем стваралаштву – живи ли ваша уметност и у примењеном, комерцијалном раду?
– Моја уметност, како сте декларисали, као таква живи са мном. Ми смо нераздвојне и кооперативне. Наводим мог професора Милоша Павићевића који би данас био јако поносан на мене “ Ти си Анита проходала у уметничкој породици”. Тиме је све објашњено. С обзиром да сам одрасла у породици уметника из више области, ја сам у раној младости већ била професионално усмерена и лако прилагодљива свим професионалним изазовима.
Који или какав бисте рад волели да направите с неограченим ресурсима?
– Рад једног креативног ствараоца није само материјализовани продукт, већ и рад на себи самом. А као педагог истичем и важност преношења стеченог знања и искуства које остаје трајно а такође се сматра нашим радом.
Н. Марковић