Бисер белоцркванских језера сакривен од туриста: ШЉУНКАРУ ЛОКАЛЦИ ЧУВАЈУ ЗА СЕБЕ

Највише га посећују локалци, јер знају да га пронађу, с обзиром на то да је увученије од осталих и скривеније зеленим појасом који га окружује, мада га из године у годину открива и све више туриста. До ове сезоне, било је једино језеро које је чувало склад природе и човека, место на ком није било кафића, а звуци птица и осталих животињских домаћина били су једина музика за уши, што је привлачило оне који желе мирнији и мистичнији простор за уживање.

Екипа „Дневника” је уз два погрешна скретања успела да избије до тог ушушканог амбијента, захваљајући тутњави музике коју смо чули из даљине. На наше изненађење, од ове године и на тој плажи прорадио је кафић, постављене су лежаљке и уз сваки пар иде сламени сунцобран, а музика која нам је била водич није са породичног пикника, већ из звучника са зида кафића.

– Баш је ово лето плажу уредио приватник и свиђа ми се – каже мештанка Драгана Гавриловић која је дошла са децом да искористи дан за летње уживање. – За најмлађе је, у једном делу насут песак за играње, а за ове старије, ту су плажа и језеро за игре у води. Улаз у воду је приступачан и на почетку је доста плитко, те је идеално за децу. Туристи највише посећују Главно и Врачевгајско језеро, јер знају за њих, а ово је мање посећено, и до скоро су били углавном домаћи, али мислим да је после пандемије Бела Црква баш оживела. Ми идемо и на Главно језеро, тамо имамо тренинге, али овде више волимо да долазимо, јер је мирније и мања је гужва.

Вода смарагдно прозирна, својом бистрином мами на освежење, па је тако било, како купача, тако и оних који су желели да плутају на води захваљујући гумама разних облика, боја и величина, и усвајају природни витамин Д, а било је и кајакаша који су увежбавали своје вештине. На плажи, под сунцобранима гости покушавају да превазиђу ужарену куглу на небу уз картање, интернет или причу, док су под окриљем крова локала поједини пронашли хлад и прилику за освежење.

– Први пут смо на овом језеру, а иначе смо из Беле Цркве – каже нам Миодраг Радивојевић. – Довела нас је пријатељица из Вршца која је на Шљункари била једном, али је то било довољно да остави велики утисак на њу. Тако смо и ми дошли да га посетимо и оно што је уочљиво јесте да је вода много чистија него на Главном језеру. Шљункара има ипак своје извориште и док пливате, осећате како хладнија вода избија. Чисто је и сређено, само што су мислим мало претерали са ценом лежаљки, за једну 350 динара, али са друге стране, цене пића су коректне. Ма Бела Црква је рај на земљи.

До сада су, каже, осим на Главном језеру и Шљункари, посетили Врачевгајско језеро и плажу коју популарно зову Бора Бора, али је ипак на Шљункари, као највећем језеру најмања гужва, те ће ту провести целу летњу сезону, док не оду на море у септембру и тако заокруже своју летњу причу за ову годину.       

И. Бакмаз