ЕВО ГДЕ ЈЕ НАЈСКУПЉИ КВАДРАТ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА У СРБИЈИ Хектар вреди као стан

Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је у Футогу по цени од 21 евро за метар квадратни за парцелу површине 70,8 ари, показују подаци Републичког геодетског завода. 

Најефтинији хектар је у Источној и Јужној Србији и није прешао цену од 417, док је најскупљи у Београдском региону и достигао је цену од 57.112 евра. 

Ове године у другом кварталу забележен је пораст броја прометованих парцела пољоприврдног земљишта и износи 6.140, док је прошле године тај број био 5.807. 

У читавој Војводини бележи се благи пад броја промета пољопривредног земишта, а једино Севернобанатски округ бележи раст. 

Ове године ту су прометоване 224, а прошле године 193 пољопривредне парцеле.

Нису само скупе мале и атрактивне парцеле већ добро цену имају и већи комади земље.

Најскупље пољопривредно земљиште у Србији у другом кварталу 2023. године прометовано је у општини Вршац.

Тамо је за за 18.505 хектара плаћено 1.850.496 евра. 

Када је реч о Војводини, најскупљи хектар је у Јужнобачком округу и достигао је цену од 45.851 евро. Овде је минимална цена 2.672 евра по хектару, а просечна цена је 15.211 евра по хектару. Сремски округ се такође издваја по високој цени земљишта, па је хектар достигао 35.560, а минимална цена је 1.712. 

Максимална цена у Јужнобанатском, Западнобачком, Средњобанатском и Севернобанатском округу су приближно сличне и не прелазе 25.000 евра по хектару. Најнижа максимална цена постигнута је Севернобачком округу, где хектар није прешао 18.682 евра. Најјефитнији хектар продат је у Јужнобанатском округу и износио је 1.452 евра. 

Агенти за некретнине са којима смо разговарали кажу да су цене пољопривредног земљишта још веће од оних које су приказане у извештају РГЗ. Директор Агенције „Солис некретнина” Драган Рабатић рекао је да пољопривредног земљиште нема много у понуди, а да цена зависи од класе земље, величине парцеле и свих бенефита попут: наводњавања, прилазности путевима и да ли је под закупом и тако даље. 

- Траже се велики комади земље, па су укрупњене парцеле некада по хектару скупље него оне ситне - каже Рабатић. Купци су, по његовим речима, класични инвеститори који су препознали добру прилику за инвестицију, који кроз закуп добијају приходе, или велики пољопривредни произвођачи којима је потребно земље да би наставили своју делатност. Тај број купаца, како је појаснио, није велик, али су спремни да купе и знају шта траже.

У Београдском региону, по извештају Републичког геодетског завода, хектар земљишта је најскупљи па је достигнута цена дошла до 57.112 евра.

Шумадија и Западна Србија бележе већи број прометованих парцела, те је ове године забележен 951 купопродајни уговор, а прошле године 798.

Јужна и Источна Србија такође бележе већи број прометованих парцела, те је ове године ту забележено 915, а прошле године 726 прометована парцела. 

Високу цену земље држи и Шумадија и Западна Србија, где је хектар достигао 44.388. Занимљиво је и то да је у овом делу Србије минимална цена хектара била 612 евра. Најјефитнији хектар продат је у Источној и Јужној Србији за 417 евра. Овде максимална цена иде до 24.919 евра по хектару.  

У овој години за трговину пољопривредног земљишта је издвојено 54,4 милиона евра, наведено је у извештају Републичког геодетског завода. 

С. Аничић Илић

Фото: Дневник