EVO GDE JE NAJSKUPLJI KVADRAT POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA U SRBIJI Hektar vredi kao stan
Kupujte zemlju, ne proizvodi se, kaže stara engleska poslovica, a nju znali ili neznali primenjuju svi oni koji novca imaju, te su njive kod nas I dalje na dobroj ceni.
Najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je u Futogu po ceni od 21 evro za metar kvadratni za parcelu površine 70,8 ari, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Najeftiniji hektar je u Istočnoj i Južnoj Srbiji i nije prešao cenu od 417, dok je najskuplji u Beogradskom regionu i dostigao je cenu od 57.112 evra.
Ove godine u drugom kvartalu zabeležen je porast broja prometovanih parcela poljoprivrdnog zemljišta i iznosi 6.140, dok je prošle godine taj broj bio 5.807.
U čitavoj Vojvodini beleži se blagi pad broja prometa poljoprivrednog zemišta, a jedino Severnobanatski okrug beleži rast.
Ove godine tu su prometovane 224, a prošle godine 193 poljoprivredne parcele.
Nisu samo skupe male i atraktivne parcele već dobro cenu imaju i veći komadi zemlje.
Najskuplje poljoprivredno zemljište u Srbiji u drugom kvartalu 2023. godine prometovano je u opštini Vršac.
Tamo je za za 18.505 hektara plaćeno 1.850.496 evra.
Kada je reč o Vojvodini, najskuplji hektar je u Južnobačkom okrugu i dostigao je cenu od 45.851 evro. Ovde je minimalna cena 2.672 evra po hektaru, a prosečna cena je 15.211 evra po hektaru. Sremski okrug se takođe izdvaja po visokoj ceni zemljišta, pa je hektar dostigao 35.560, a minimalna cena je 1.712.
Maksimalna cena u Južnobanatskom, Zapadnobačkom, Srednjobanatskom i Severnobanatskom okrugu su približno slične i ne prelaze 25.000 evra po hektaru. Najniža maksimalna cena postignuta je Severnobačkom okrugu, gde hektar nije prešao 18.682 evra. Najjefitniji hektar prodat je u Južnobanatskom okrugu i iznosio je 1.452 evra.
Agenti za nekretnine sa kojima smo razgovarali kažu da su cene poljoprivrednog zemljišta još veće od onih koje su prikazane u izveštaju RGZ. Direktor Agencije „Solis nekretnina” Dragan Rabatić rekao je da poljoprivrednog zemljište nema mnogo u ponudi, a da cena zavisi od klase zemlje, veličine parcele i svih benefita poput: navodnjavanja, prilaznosti putevima i da li je pod zakupom i tako dalje.
- Traže se veliki komadi zemlje, pa su ukrupnjene parcele nekada po hektaru skuplje nego one sitne - kaže Rabatić. Kupci su, po njegovim rečima, klasični investitori koji su prepoznali dobru priliku za investiciju, koji kroz zakup dobijaju prihode, ili veliki poljoprivredni proizvođači kojima je potrebno zemlje da bi nastavili svoju delatnost. Taj broj kupaca, kako je pojasnio, nije velik, ali su spremni da kupe i znaju šta traže.
U Beogradskom regionu, po izveštaju Republičkog geodetskog zavoda, hektar zemljišta je najskuplji pa je dostignuta cena došla do 57.112 evra.
Šumadija i Zapadna Srbija beleže veći broj prometovanih parcela, te je ove godine zabeležen 951 kupoprodajni ugovor, a prošle godine 798.
Južna i Istočna Srbija takođe beleže veći broj prometovanih parcela, te je ove godine tu zabeleženo 915, a prošle godine 726 prometovana parcela.
Visoku cenu zemlje drži i Šumadija i Zapadna Srbija, gde je hektar dostigao 44.388. Zanimljivo je i to da je u ovom delu Srbije minimalna cena hektara bila 612 evra. Najjefitniji hektar prodat je u Istočnoj i Južnoj Srbiji za 417 evra. Ovde maksimalna cena ide do 24.919 evra po hektaru.
U ovoj godini za trgovinu poljoprivrednog zemljišta je izdvojeno 54,4 miliona evra, navedeno je u izveštaju Republičkog geodetskog zavoda.
S. Aničić Ilić
Foto: Dnevnik
