Први пут се огласила мајка убијене девојчице у Рибникару: ЗАШТО ОВО РАДИТЕ? ОСТАВИТЕ НАС ДА НА МИРУ ТУГУЈЕМО

Ово је њјен текст у целости:

- Од пре неки дан тешко спавам и стално ме нешто стеже у грлу... И све то због новинског чланка који је објавио Грађански дневни лист Данас у рубрици “Лични став” извесне Мире Караоглановић помпезног наслова "Ко вас је слагао да је живот фер".

Цитираћу само неке делове текста, премда је цео текст изузетно увредљив и без неке нарочите поенте, али је до те мере повредио све нас родитеље убијене деце и Драгана (прим. аут. Драган Влаховић) као и наше најближе да имам потребу да и јавно дам свој коментар и скренем пажњу каквих све људи има.

Цитирам: “Неки родитељи те јадне деце одлучили су да минирају сваки покушај да дођемо до истине. Ко се побуни, против њих, чека га линч. На мрежама или у медијима. Изгледа као да су само они некога изгубили, па су постали недодирљиви.”

Да ли стварно новинарка или било ко други у овој држави мисли да је истина о околностима овог стравичног масакра важнија њој или било ком члану анкетног одбора од нас родитеља? Ко то од нас, родитеља убијене деце позива било кога на линч? Молим ауторку и уредника који је одобрио ову објаву, кријући се иза дисклејмера на крају текста, за конкретне примере, јер ако дозвољавате да се објаве такве тврдње морате прузити и доказе о истом, ако не нама директно на суду сигурно. У противном, каква је разлика између вас и било ког таблоида? Ми родитељи убијене деце смо јасно изнели став да нисмо за укидање Анкетног одбора већ сматрамо да у овој фази истраге то није добар тренутак и може нарушити саму истрагу. Тужилаштво треба да води овај случај, а не Анкетни одбор. Ту молбу смо поткрепили конкретном аргументацијом али нисам приметила да је било који медиј то пренео. Да ли је новинарка пре него што нас је назвала тамо неким родитељима те јадне деце уопште прочитала нашу молбу али и овлашћења Анкетног одбора пре него што се латила пера и тако нас извређала? Очигледно није.

Цитирам даље: "Да ли је клинац заслужио доживотну казну? И да ли су казне једини начин превенције злочина?” Ауторка текста хладнокрвног убицу деветоро деце узраста од 11 до 13 година и Драгана назива клинцем и згражава се могућношћу да он доживотно остане затворен. Шта треба, да га пустимо па да понови злочин, следећи пут са много више жртава..?? Да ли ми стварно сада доводимо у питање да ли такав монструм треба да буде пуштен, буде нам комшија и настави да иде у школу као да се ништа није догодило? Да ли би ауторка живела у истој згради са масовним убицом или послала своје најдраже у исту школу са њим?.. О пракси у Америци као неко ко је годинама тамо живео нећу ни да полемишем али ауторка очигледно нема ни најмању идеју како се овакви стравични догађаји тамо решавају.

Једино сто желим јесте да овим путем питам све ове стручњаке опште праксе, који седе удобно заваљени у своје фотеље и мисле да је њихово мишљење битно: Зашто нам ово радите? Уместо да нас, родитеље убијене деце и Драгана оставите на миру да тугујемо уз бол за коју се надам да нико од вас никада неће осетити, ви нас на дневном нивоу таргетирате као потпуне дилетанте и јако лоше људе. То нас све јако повређује и доводи до стања када бол више не може да се издржи.

Што се тиче Анкетног одбора, судски случај погибије рудара од прошле године још није добио епилог, уз сталну молбу адвоката да се формира Анкетни одбор и утвде околности ове трагедије. Зашто се то још није десило, ево нек нам ауторка каже ста она сматра."

Њена ћерка, иначе, није била из одељења дечака убице већ је била ученица петог разреда која је у тренутку пуцњаве била на месту за дежурне ученике.

Kurir.rs