Очајни родитељи преминуле Леле из Чачка тврде - ДЕТЕ НАМ ЈЕ УМРЛО ЗБОГ НЕБРИГЕ У БОЛНИЦИ (ФОТО)
ЧАЧАК: Тешка мука снашла је Данку и Радишу Томашевића из чачанског села Јежевица. Њихова ћерка преминула је пре два дана у Клиничком центру Крагујевцу, а они су убеђени, како кажу, да им је дете убила небрига у здравственој установи. Млада Лела у чачанску болницу примљена је у лошем стању и сумњало се да је имала мождани удар. Потом је пребачена у Крагујевац где је родитељима саопштено да има два одвојена тумора на мозгу и да се хитно мора извршити операција.
- Прихватили смо, борећи се детету за живот, а интервенција је изведена отварањем главе. Међутим, са патологије из Београда вратио се резултат у којем стоји, како тврде, да нема малигних ћелија а онда се испоставило да је други тумор потпуно ишчезао, иако су нам тврдили да њега не смеју да дирају, јер је на јако незгодном месту, док су други отклонили. Наша ћерка је била прилично добро и пре и после операцације и нисмо приметили да је у тешком стању. Ситуација се закомпликовала када је добила температуру и данима је вегетирала. Затицали смо је непресвучену и убеђени смо да је преминула гладна и жедна. Воду коју смо доносили није пила јер смо обележавали флашице, плашећи се да ли ће је неко напојити. На крају нам је саопштено да она није за неуролошко одељење, већ за интерно и лекар нам је рекао да ће она бити пребачена тамо, прича Радиша.
Његова супруга Данка је очајна и убеђена да је њена ћерка преминула од небриге. Сломљена од туге каже да не могу да се помире да је њихово дете, насмејана и добра кћерка, овоземаљски живот завршила као биљка. Бол који их је снашао ни сами не знају како подносе.
- Лекари су одбијали да разговарају са нама, нисмо успели ни са ким да причамо иако смо стално то покушавали, као да су бежали од нас. Имали смо једну медицинску сестру коју смо познавали и која је кришом улазила на одељење и појила нам дете. У другим моментима мислимо да ништа није ни јела, ни пила. Приликом последње посете када смо били код наше Леле, она је већ имала отворене ране по телу од лежања и тада смо схватили да нико у болници нашем детету није ни пришао, да је пресвуче и окупа. Ухватиле су је инфекција уринарног канала и клостридија и тако је преминула, прича очајна мајка Данка.
Они истичу да не криве никога, али да желе да скрену пажњу јавности како се ничијем детету у Србији никада више не би догодила иста судбина.
- Сада је све касно, али ово чинимо да скренемо пажњу јавности на небригу коју могу доживети туђа деца која западну у овакву ситуацију. Тражили смо обдукцију, али да то ураде стручни лекари у Београду, никако у Крагујевцу. Међутим, они су то без нашег одобрења урадили у Крагујевцу. Ми смо поднели тужбу, јер трдимо да је наше дете лечено од тумора који је и написан као узрок смрти, а потврђено је да тумора није ни било, а ми смтрамо да је наша Лела умрла од инфекције и небриге. Ако има правде то ће се и доказати и добиће судски епилог, јер хоћемо да знамо истину и како је наше дете преминуло, каже Радиша.
Иначе, Лела Томашевић била је изузетан просветни радник и академски сликар. Предавала је у четири школе и то у Слатини, Заблаћу, Атеници и ОШ „Ратко Митровић”, а држала је часове и за талентовану децу у Дому културе. Њене колеге кажу да је била изузетна особа и јако посвећена деци и свом позиву. Иза ње су остали родитељи и две сестре.
(РИНА)