У СРБИЈИ ОВЕ ГОДИНЕ ДЕСЕТ СЛУЧАЈЕВА ГРОЗНИЦЕ ЗАПАДНОГ НИЛА Деветоро из Војводине, једна особа дошла из Немачке
Институту за јавно здравље Србије Др Милан Јовановић Батут објавио данас да је у овој години регистровано укупно 10 случајева оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији.
У саопштењу се прецизира да су оболеле особе, код којих је до јучерашњег дана потврђен тај вирус, са територије Јужнобачког, Западнобачког, Севернобачког, Севернобанатског, Јужнобанатског и Сремског округа, као и да је једна заражена особа допутовала из Немачке.
Код пацијенткиње хоспитализоване у Клиничком центру Ниш, а код које је постављена сумња на оболевање од грознице Западног Нила, у току је додатна лабораторијска дијагностика у циљу потврде оболевања.
Батут наводи да су оболеле особе доминантно мушког пола, просечне старости око 65 година, а да је већина њих, 80 одсто, имала неки коморбидите, најчешће дијабетес и хипертензију.
Сви до сада потврђени случајеви имају неки од облика неуроинвазивне форме болести (менингитис или енцефалитис) и налазе се на болничком лечењу.
Из Батута додају да је до 2. августа државама Европске уније (ЕУ) и Европске економске заједнице (ЕЕЗ) пријављен 41 случај оболевања од грознице Западног Нила у хуманој популацији и то 26 у Италији, 11 у Грчкој, три у Француској и један у Мађарској.
Регистрована су и три смртна исхода који се могу довести у везу са грозницом Западног Нила, два у Грчкој и један у Италији.
Како се наводи, грозница Западног Нила је сезонско обољење које се преноси убодом зараженог комарца, а главни преносилац вируса Западног Нила је Culex пипиенс, врста комарца која је одомаћена и код нас.
Сезона трансмисије вируса Западног Нила у Србији уобичајено траје од јуна до новембра.
Батут у циљу смањења ризика од заражавања вирусом Западног Нила, препоручује употребу репелената на откривеним деловима тела приликом боравка на отвореном, ношење одеће дугих рукава и ногавица, светле боје, а препоручује се да одећа буде комотна, јер комарци могу да убадају кроз припијену одећу.
Препоручује се и избегавање боравка на отвореном у периоду најинтензивније активности комараца – у сумрак и у зору, употреба заштитне мреже против комараца, редукција броја комараца у затвореном простору, боравак у климатизованим просторима, јер је број инсеката у таквим условима значајно смањен, као и избегавање подручја са великим бројем инсеката, као што су шуме и мочваре.
Додаје се да се смањење броја комараца на отвореном постиже исушивањем извора стајаће воде и уклањањем старих гума.