Мариа Силађи: Историја Дистрикта је кључна за разумевање његовог значаја

Нови Сад је тако још једном потврдио репутацију урбаног града и на овај начин се све више истиче и кроз развој алтернативне уметничке сцене. Баш због тога ће поменути Дистрикт добити своју прву монографију.

Асистенткиња на департману за архитектуру и урбанизам на Факултету техничких наука, Мариа Силађи која, заједно са Аницом Драганић, ради на монографији сматра како људи углавном нису упознати са историјом локације Дистрикта и Великог Лимана, а то је кључно за разумевање значаја тог простора, пре свега његове нематеријалне баштине.

- Ако људи не знају историју простора, неће ни разумети зашто је битно да задржимо и обновимо неке оронуле зграде, углавном мале архитектонске вредности - каже Мариа Силађи. - Монографија се бави историјатом Великог Лимана, са акцентом на простор Дистрикта, некадашње фабрике Браћа Крамер/Фабекс/Петар Драпшин од 1923. године, од појаве првих фабрика и изградње пута на Великом Лиману, па све до претварања овог простора у Дистрикт.

Мариа Силађи истиче да је фокус монографије њима био историјат Великог Лимана од настанка до завршетка Другог светског рата.

- За тај период смо пронашле највише материјала, углавном у Историјском архиву Града Новог Сада и у новинама из тог периода. За период од Другог светског рата до премештања фабрике "Петар Драпшин" смо највише материјала пронашле у Архиву Војводине и такође у дневној штампи. Нисмо истраживале приватне збирке/фотографије некадашњих радника "Петара Драпшина", али верујем да би тај подухват такође био интересантан – јер су они вероватно гледали овај простор са другачијим очима. Од 1974. године смо имале мало писаних извора, углавном смо правиле интервјуе са људима који су у том периоду били присутни на том простору и активно учествовали у томе да тај простор опстане као целина и трансформише се у оно што је и данас, у културни дистрикт.

Обнова Дистрикта по угледу на светске примере

Некадашње богато индустријско наслеђе Новог Сада, које чине фабрике за производњу алата на 11.000 квадрата, захваљујући титули Европске престонице културе обновљене су и преобликоване у места за „производњу“ културе. Нови Сад је, по узору на бројне европске градове, следио позитиван пример обнове и пренамене запуштених индустријских простора.

- Такав приступ индустријском наслеђу можемо наћи широм Европе од 1990-их. Ако треба да наводим пример, можда бих рекла четврт Жолнаи у Печују – претварање некадашње фабрике пекарских и керамичких производа у културни дистрикт, у креативну индустрију. Тај подухват је рађен такође поводом титуле града као Европске престонице културе - истиче Мариа Силађи.

Овај центар савременог стваралаштва, простор је не само за одржавање културних догађаја, већ је и реновирани дом за бројне локалне уметнике, али и културне организације. Трансформација некадашње запуштене Кинеске четврти започета је још пре неколико година, а данас, након историјске године титуле Европске престонице културе, Новом Саду је Дистрикт остао као трајни просторни легат и урбани кварт који ће културу наставити да доноси до свих нас.

- Велики Лиман је био значајна индустријска четврт Новог Сада која се развијала од 1920-их, па на простору Дистрикта све до измештања фабрике Петар Драпшин, до 1974. Трансформација простора некадашње фабрике у културну четврт је био спор процес, али сваки период и након премештања фабрике "Петар Драпшин" представља значајан корак на путу ка Дистрикту. Све што се дешавало на том простору је данас културно наслеђе Новог Сада, где сачувани објекти – односно материјално наслеђе – представљају оквир, и унутар тог оквира може да се негује нематеријално наслеђе Дистрикта, што је несумњиво од већег значаја - прича Мариа Силађи. Како истиче, осврћући се на специфичност историјата Дистрикта, за претварање овог простора у место где се развија културна индустрија, велику улогу је одиграла фирма "Мануал" (Мануал музеј заборављених уметности), која је ову визију „Кинеске четврти“ имао већ средином 2000-их, а поред тога је започела и практичне кораке ка том циљу.

- У предности Дистрикта убројила бих историјат и локацију, близину Дунава и некадашњу близину железничке станице. Ти фактори су били кључни за настанак и развој тог простора и захваљујући њима је ту формирана нова индустријска зона Новог Сада након Првог светског рата - рекла је Мариа Силађи.

Дистрикт – центар нових креативних индустрија

Мариа сматра како Дистрикт итекако може постати неки нови центар креативних индустрија у Новом Саду, али да је битно да тај простор третирамо као целину, да дише и функционише као целина.

- На Дистрикт морамо гледати као једну целину. Са свим пратећим садржајима које захтева један културни дистрикт. Ако простор изделимо на мале локале, где свако ради и презентује свој садржај без интеракције са околином и са другим учесницима, онда ћемо изгубити смисао Дистрикта - рекла је Силађи и истакла како подржава трансформацију индустријског наслеђа и старих фабрика у нове просторе намењене култури и уметности. - Апсолутно подржавам у случају да обнова оригиналне функције није могућа. У том случају је прави приступ да индустријске просторе претворимо у просторе културне индустрије, да се уместо одређених производа ствара, „производи” култура. Наравно, јако је битно да све то буде одрживо, самоодрживо, што неминовно захтева и друге пратеће садржаје, сем културних.

И. Јапунџа