ЕКОЛОШКИ ПРИХВАТЉИВИ ОБРОЦИ СМАЊУЈУ РИЗИК ОД СМРТИ: И избор хране чува планету

Стручњаци америчког Универзитета Харвард, посматрајући податке о навикама у исхрани 100.000 људи прикупљене током три деценије, открили да су они који су уносили више биљне хране, као што су интегралне житарице, воће, поврће и орашасти плодови, имали мањи ризик од смрти у поређењу са онима који су јели мање еколошки прихватљиве оброке, пише РТС.

На основу налаза, представљених на конгресу „Нутритион 2023”, годишњем састанку Америчког друштва за исхрану у Бостону, у Масачусетсу, истраживачи су развили нови план исхране који истовремено има позитивне ефекте на здравље људи, као и на животну средину.

Планетарни индекс здраве исхране (Planеtary Hеalth Диет Индеџ – ПХДИ), разматра постојеће доказе утицаја одређених планова исхране на здравље људи и на планету.

Индекс узима у обзир ризик од хроничних болести као што су болести срца, рак црева, дијабетес и мождани удар, као и утицаје на животну средину као што су употреба воде, коришћење земљишта, загађење и емисије гасова стаклене баште.

Тим научника истиче да се њихов рад заснива на постојећим истраживањима која показују да је биљна храна здравија и мање штетна за планету од црвеног и прерађеног меса.

Истраживачи се надају да ће ова информација помоћи надлежним телима за бригу о јавном здрављу у развијању стратегије за побољшање јавног здравља, а истовремено допринети борби против климатских промена.

Лин Буи, докторандкиња на Одсеку за исхрану Школе јавног здравља Универзитета Харвард, рекла је да је предложен нови план исхране који укључује најбоље тренутне научне доказе о утицају хране на здравље и животну средину.

- Резултати су потврдили нашу хипотезу да је виши планетарни индекс здраве исхране повезан са мањим ризиком од смртности - истакла је Лин Буи.

Након што су развили алат за израчунавање индекса, истраживачи су га користили да одреде и анализирају резултате више од 100.000 људи у САД, прикупљане од 1986. до 2018. године. Више од 47.000 особа умрло је током периода праћења, дугог више од 30 година.

Тим је открио да су виши индекси ПХДИ доведени у везу са 15 одсто мањим ризиком од смртности од рака или срчаних болести, 20 одсто мањим ризиком од смртног исхода од неуродегенеративних болести и 50 одсто мањим ризиком од смрти од респираторних болести.

Лин Буи је нагласила да ће поменути индекс можда морати да се прилагоди различитим земљама, у зависности од њихове културе или религије.

Такође, Буијева је упозорила да би код оних са специфичним здравственим стањем или проблемима са доступношћу хране исхрана „прилагођена планети“ била већи изазов.

Љ. Петровић