Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Нови детаљи о Националном стадиону: ОДРЖАВАЋЕ САМ СЕБЕ и имаће зелену, природну фасаду

29.07.2023. 11:16 11:19
Пише:
Фото: Министарство финансија

Национални стадион који би требало да се изгради у Сурчину и који ће постати дом фудбалера Србије, представљаће јединствен архитектонски подухват и то ће бити први "башта стадион", како га називају пројектанти.

Шпански портал "Металоцус" објавио је и неке досад непознате детаље о највећем спортском инфраструктурном подухвату који чека Србију.

Задатак да изгради Национални стадион добио је шпански архитектонски студио Френвик Ирибарен, који има циљ да будући понос српског спорта има "зелену и природну" фасаду.

Ова компанија је пројектовала три од осам стадиона са последњег Светског првенства у Катару, укључујући и стадион 974, који је био изграђен од контејнера за превоз робе и који је монтиран за потребе првенства, а потом и потпуно размонтиран. Поред њега, пројектовали су и стадион Ал Тумама и Едукејшн Сити, који су се истакли по иновативним системима за климатизацију.

Када је у питању Национални стадион, они доносе и одређене детаље о о којима досад нисмо чули.

Сам стадион ће бити кружног облика и имаће капацитет од 52.000 гледалаца. Иновативна фасада са зеленилом имаће четири прстена и биће причвршћена косим кабловима на којима се налазе зелене баште.

Стадион ће имати 4.500 паркинг места и простираће се на 32 хектара.

Циљ аутора је да стадион "живи" 365 дана у години и замишљен је као простор на којем ће Београђани и гости главног града у Србији проводити слободно време и то уз утисак да су у природи, а не на стадиону, захваљујући "озелењеној фасади".

Око стадиона ће се налазити кафићи, киосци, ресторани, простори за одмор и уз јединствене просторе за шетњу.

Сам стадион би требало да има енергетску ефикасност која истовремено обезбеђује и грејање и хлађење, зајваљујући четвороцевним "кулерима". Систем помаже да се заостала топлота створена у процесу хлађења користи за производњу топле воде за грејање, чија температура достиже до 45 до 50 степени целзијуса.

 (Tеlеgraf.rs)

Пише:
Пошаљите коментар