МЕТЕОРОЛОГ МИОДРАГ СТОЈАНОВИЋ: Не прети нам ера торнада и суперћелијских олуја!

Да ли су суперћелијски облаци постали наша нова реалност и да ли ће бити све више тих разорних олуја?

- Суперћелијски облаци постоје одувек. То што се у последњих неколико дана десило да се појавило неколико суперћелија не значи да ће то бити наша свакодневица него да су се стекли у првом реду температурни услови да се појаве. Ја не верујем да ће их бити све више.

Да ли постоји опасност да се тај суперћелијски облак споји са земљом и претвори у торнадо?

- У нашим крајевима сваке године се појаве тзв. пијавице (мали торнадо) али прави озбиљни торнадо је јако редак. Да би настао торнадо неопходан услов је да постоји велика разлика у температури и влази ваздушних маса које се сударају. То се у нашим крајевима јако ретко дешава.

Колико противградна заштита може да помогне када су у питању суперћелијски облаци и да ли постоји нека друга врста заштите која ће нам бити потребна у будућности?

- С обзиром на просторне димензије, више десетина километара у пречнику, и природу суперћелијских облака њих је, за сада, немогуће спречити и најбоља заштита од њих је склонити се и заштитити своју имовину.

Која је разлика између обичног олујног облака и суперћелијског?

- Основна разлика је у организованости процеса у облаку. У суперћелијском облаку постоји организованост дела у коме постоји узгон и дела у коме постоје силазна кретања и јасно су одвојени. Оба ова дела ротирају око вертикалне осе облака. Хоризонталне димензије ових облака крећу се и до 20-30 км у пречнику. Вертикалне димензије иду и до 19-20 км у висину. Енергија коју имају ови облаци је еквивалент енергији неколико атомских бомби бачених на Хирошиму. Животни век суперћелијског облака је и више од 10 сати. Обични олујни облак нема такву организованист процеса: у њему постоји узлазна струја у којој се формира град и силазна струја у којој се излучује киша и град и која лагано смањује температурну разлику и доводи до гашења облака.

У медијима се чују бројне теорије о евентуалном утицају Харпа, каква су наша сазнања о вештачким утицајима на време и да ли би те технологије могле да утичу на стварање оваквих непогода?

- Вештачки утицаји на време постоје већ деценијама. Познато је да су приликом одржавања Олимпијских игара домаћини (Руси у Москви и Кинези у Пекингу) засејавали облаке и спречили падање киша, али није научно доказано да Харп може да створи временске непогоде.

Зашто метеоролози дају прогнозу а не дијагнозу?

- Метеорологија је наука у којој се проучава утицај многих физичких величина на време. Дели се на: синоптичку метеорологију, климатологију, радарску метеорологију… Од свих се само радарска метеорологија бави дијагнозом времена. Наиме атмосфера се скенира у реалном времену и то је дијагноза тренутног стања. Уочавају се облаци и на основу осмотреног даје се прогноза развоја облака, њихово премештање као количина и врста падавина из њих. Синоптичка метеорологија, која користи најјаче рачунарске ресурсе и моделе, се бави прогнозом времена. У математичке моделе прогнозе времена улазе величине које се сваког сата мере на синоптичким станицама, величине које се мере сондирањем атмосфере, сателитска и радарска мерења. Метеорологија је једина наука која има једну сигурну осу, а то је Земљина површина. Из дана у дан модели развоја времена су све бољи и тачнији.

За све оне који иду на годишњи одмор у августу и септембру како изгледа дугорочна временска прогноза за ове месеце?

- Дугорочна прогноза времена се ради на основу рачунарских модела развоја времена и статистичке је природе. Према сезонској прогнози времена РХМЗ-а за Србију, август ће бити топлији и посечно влажан са појавом топлотних таласа. Септембар ће у већем делу Србије бити топлији и просечно влажан, а у западној југозападној и јужној Србији топлији и сувљи. Наставак касног лета очекује се у првој половини септембра.

Снежана Милановић