Sačuvane vesti Pretraga Navigacija
Podešavanja sajta
Odaberi pismo
Odaberi grad
  • Novi Sad
  • Bačka Palanka
  • Bačka Topola
  • Bečej
  • Beograd
  • Inđija
  • Kragujevac
  • Leskovac
  • Niš
  • Pančevo
  • Ruma
  • Sombor
  • Stara Pazova
  • Subotica
  • Vršac
  • Zrenjanin

METEOROLOG MIODRAG STOJANOVIĆ: Ne preti nam era tornada i superćelijskih oluja!

29.07.2023. 13:05 13:15
Piše:
Foto: Privatna arhiva/meteorolog Miodrag Stojanović

Svakodnevno nas s malih ekrana plaše najavama da će superćelijskih oblaka, odnosno oluja i grada koje oni donose, biti sve više, te da nas očekuje i pojava tornada koji imaju još veću rušilačku moć. Da li je situacija zaista toliko apokaliptična i koliko su te procene istinite, te možemo li zaštititi plodonosne vojvođanske njive od štete koju nanosi grad, pitamo stručnjaka diplomiranog meteorologa Miodraga Stojanovića, šefa radarskog centra Bajša.

Da li su superćelijski oblaci postali naša nova realnost i da li će biti sve više tih razornih oluja?

- Superćelijski oblaci postoje oduvek. To što se u poslednjih nekoliko dana desilo da se pojavilo nekoliko superćelija ne znači da će to biti naša svakodnevica nego da su se stekli u prvom redu temperaturni uslovi da se pojave. Ja ne verujem da će ih biti sve više.

Da li postoji opasnost da se taj superćelijski oblak spoji sa zemljom i pretvori u tornado?

- U našim krajevima svake godine se pojave tzv. pijavice (mali tornado) ali pravi ozbiljni tornado je jako redak. Da bi nastao tornado neophodan uslov je da postoji velika razlika u temperaturi i vlazi vazdušnih masa koje se sudaraju. To se u našim krajevima jako retko dešava.

Koliko protivgradna zaštita može da pomogne kada su u pitanju superćelijski oblaci i da li postoji neka druga vrsta zaštite koja će nam biti potrebna u budućnosti?

- S obzirom na prostorne dimenzije, više desetina kilometara u prečniku, i prirodu superćelijskih oblaka njih je, za sada, nemoguće sprečiti i najbolja zaštita od njih je skloniti se i zaštititi svoju imovinu.

Koja je razlika između običnog olujnog oblaka i superćelijskog?

- Osnovna razlika je u organizovanosti procesa u oblaku. U superćelijskom oblaku postoji organizovanost dela u kome postoji uzgon i dela u kome postoje silazna kretanja i jasno su odvojeni. Oba ova dela rotiraju oko vertikalne ose oblaka. Horizontalne dimenzije ovih oblaka kreću se i do 20-30 km u prečniku. Vertikalne dimenzije idu i do 19-20 km u visinu. Energija koju imaju ovi oblaci je ekvivalent energiji nekoliko atomskih bombi bačenih na Hirošimu. Životni vek superćelijskog oblaka je i više od 10 sati. Obični olujni oblak nema takvu organizovanist procesa: u njemu postoji uzlazna struja u kojoj se formira grad i silazna struja u kojoj se izlučuje kiša i grad i koja lagano smanjuje temperaturnu razliku i dovodi do gašenja oblaka.

U medijima se čuju brojne teorije o eventualnom uticaju Harpa, kakva su naša saznanja o veštačkim uticajima na vreme i da li bi te tehnologije mogle da utiču na stvaranje ovakvih nepogoda?

- Veštački uticaji na vreme postoje već decenijama. Poznato je da su prilikom održavanja Olimpijskih igara domaćini (Rusi u Moskvi i Kinezi u Pekingu) zasejavali oblake i sprečili padanje kiša, ali nije naučno dokazano da Harp može da stvori vremenske nepogode.

Zašto meteorolozi daju prognozu a ne dijagnozu?

- Meteorologija je nauka u kojoj se proučava uticaj mnogih fizičkih veličina na vreme. Deli se na: sinoptičku meteorologiju, klimatologiju, radarsku meteorologiju… Od svih se samo radarska meteorologija bavi dijagnozom vremena. Naime atmosfera se skenira u realnom vremenu i to je dijagnoza trenutnog stanja. Uočavaju se oblaci i na osnovu osmotrenog daje se prognoza razvoja oblaka, njihovo premeštanje kao količina i vrsta padavina iz njih. Sinoptička meteorologija, koja koristi najjače računarske resurse i modele, se bavi prognozom vremena. U matematičke modele prognoze vremena ulaze veličine koje se svakog sata mere na sinoptičkim stanicama, veličine koje se mere sondiranjem atmosfere, satelitska i radarska merenja. Meteorologija je jedina nauka koja ima jednu sigurnu osu, a to je Zemljina površina. Iz dana u dan modeli razvoja vremena su sve bolji i tačniji.

Za sve one koji idu na godišnji odmor u avgustu i septembru kako izgleda dugoročna vremenska prognoza za ove mesece?

- Dugoročna prognoza vremena se radi na osnovu računarskih modela razvoja vremena i statističke je prirode. Prema sezonskoj prognozi vremena RHMZ-a za Srbiju, avgust će biti topliji i posečno vlažan sa pojavom toplotnih talasa. Septembar će u većem delu Srbije biti topliji i prosečno vlažan, a u zapadnoj jugozapadnoj i južnoj Srbiji topliji i suvlji. Nastavak kasnog leta očekuje se u prvoj polovini septembra.

Snežana Milanović

Piše:
Pošaljite komentar
METEOROLOG BILJANA VRANEŠ: Biće sve više superćelijskih oluja

METEOROLOG BILJANA VRANEŠ: Biće sve više superćelijskih oluja

22.07.2023. 13:15 15:21
Ko nam je ukrao leto?

Ko nam je ukrao leto?

29.07.2018. 10:50 10:56