Пољопривреда НИЈЕ ЛУТРИЈА, усеве треба ОСИГУРАТИ Ево колико је у Србији осигурано

Велико невреме протеклих дана оставило је велику  штету на пољопривредним усевима. До сада није виђено да кукуруз и сунцокрет страдају од олујног ветра у тој мери да усеве треба склонити са њива, три месеца пре жетве. Олуја је чак вадила и стубове постављене изнад противградних мрежа у воћњацима, па су воћари остали и без противградне заштите и без стабала воћа. Те штете мере се на десетине хиљада евра по хектару.

На ћуди климе можемо одговорити, када је пољопривреда у питању, осигуравањем усева, али свега десет до 15 одсто пољопривредног земљишта се осигурава.

Држава годинама даје озбиљне субвенције пољопривредницима да осигурају летину, али то не помаже и даље је мало полиса.

За паприку само 70.000 динара

Зашто се мало паора одлучује за осигурање, показују пример из Мола.

Повртар Золтан Лајко из Мола казао је да је пре неколико година имао штету на поврћу од око два милиона динара, али је од осигурања добио свега 70.000 динара.

- Осигурао сам паприку од леда и ни пет посто од штете нисам добио. Из осугурања су били цепидлаке и на све начине покушавали да ми дају што мање новца и више не осугуравам поврће - казао је Лајко.

- Наш пољопривредник није научио да осугурава усеве водићи се логиком да ће све друге погодити невреме, само ће њега заобићи - изјавио је за „Дневник” аграрни аналитичар Бранислав Гулан. - Годинама имамо да се само ретки ратари одлучују да плаћају полисе осигурања, што није добро у периоду када нас климатске непогоде све чешће погађају. И у недавним поплавама у централним деловима Србије пољопривредна домаћинства која су оштећена добиће новчану накнаду само од државе, а могла су, да су осигурана примити и од осигуравајућих кућа.

Има безброј прича зашто се мало површина осигурава, а у свакој се провлачи незадовљство пољопривредника висином новчане накнаде осигуравајућих кућа. А за то су делом криви пољопривредници, јер кад плаћају осигурање опредељују се за најниже полисе. Умањују цене производа, пошто на домаћем тржишту не могу добити стварну вредност, и плаћају симболично осигурање.

Али зато када штета настане, сматрају да треба да добију накнаду у вредности колико заиста вреди род и онда негодују и бивају кивни на осигураваче. Мада је јасно да се не може, рецимо, добити милион динара, ако се усев осигура на пола милиона динара.

Из Удружења осигуравача Србије рекли су за „Дневник„ да се осигурава између 13 и 15 одсто обрадивих површина, што је мали проценат, и да уз мали број осигурнаника додатни проблем представља што већина земљорадника који плаћају полису осигурања се опредељују за основну полису осигурања, а њом се покрвају само штете од града, пожара и грома.

Олуја која је задесила већи део Србије prеthodnih неколико дана спада у допунске ризике, а допунски ризици су и пролећни мраз који је редовна појава у последњих неколико година, затим поплаве и зимско измрзавање, али на њих паори, пошто не плаћају полисе осигурања, не могу сада ни да рачунају на накнаду од осигиравача.

- Пољопривредници када настане штета максимално увећају цене пољопривредних производа и приносе. Међутим штета се обрачунава на основу реалних приноса и тржишне цене и у таквом пословном односу између осигуравача и осигурнаика једна страна, а то је осигураник, није задовољна - навели су у Удружењу осигуравача Србије и додали да се приликом исплате штете осигуран део умањује за неизвршене радове – на пример, скупљање, прскање, жетву. У зависности од културе, ови неурађени послови умањују одштету за до 20 посто.

Размљива је потреба паора да имају што мање трошкова у производњи, а они осигурање очигледно сматрају трошком, што је велика грешка. На крају, када би се осигуравало више усева, онда би и премије осигурања биле јефтиније.

З. Делић