Код газда Млађе нема инфлације Кува НАЈЈЕФТИНИЈУ КАФУ У СРБИЈИ Права домаћа, уз киселу и слатко за НЕВЕРОВАТНИХ 60 динара (ФОТО)

Он је познат по томе што у његовој кафани у селу Котража кафа је убедљиво најјефтинија. Уз киселу воду и ратлук коштала је 40 динара, а сада је само двадесет динара виша, што је поново чини најповољнијом у Западној Србији.

- Кафа је домаћа, кувана и јака. На кашичици се не штеди што је најважније, а муштерије су задовољне. Сви овде дођу на једну кафицу, неко и на по једну ракијицу и онда се иде у малине, каже за РИНУ газда Млађа.

Он у селу Котража већ дуги низ година држи кафану. Чињеница је да су цене у угоститељским објектима по српским селима мање, али његов ценовник збунио је многе који су се запитали – а, где је ту његова рачуница.

- Какво је то јутро без добре кафе? Никакво. Али, иако је кафа добра слоши вам се кад вам стигне рачун ако је прескупо и тако одбијете муштерије . Ја то нисам желео, већ сам се тудио да их привучем иако моја зарада неће бити нешто велика. Али, добар глас се прочује па дневно скувамо по 100 кафа и ту се већ набаре одрђена цифра и не жалимо се. Поента је да не треба бити алав и ствари дођу саме од себе“, прича овај кафеџија.

Да ли због ниских цена или локалитета, али ова кафана и даље ради пуном паром, а један од фактора успеха свакако је љубазни домаћин и добра услуга.

- Уз кафу мештани воле да попију и домаћу љуту, чија цена је такође скромна. У односу на Златибор или Копаоник, ми овде у селу ствари посматрамо другачије. Поштујемо квалитет, муштерије, у супротном остајемо или без једног или другог, јер ја живим од тога да ми дође први комшија и други мештани, а на туристичким местима си само пролазник. Битно нам је да муштерије у овом малом месту се враћају код нас, рекао је Младен.

Оно што су некада биле задруге данас су постале кафане, место где се уговарају откуп, производња, траже радници и пласман пољопривредних производа.

- Од тренутка када се отвори кафана, први гости су већ на вратима, након испијања кафе и ракије, завршетка послова у пољу поново се враћају да ремизирају учинак. Тако да овде можете чути и шта је ко посејао, где је раднике нашао и за колико је продао малину или кромпир. Поготову што у данашње време много тема мучи српске сељаке, овај објекат им дође као неки вентил за опуштање, додаје Младен.

Власник кафане који је свој објекат отворио пре девет година има само једну поруку.

- Када држава уложи у српског сељака, од тога живи и породица и откупац, а и ми кафедзије, закључио је Драгачевац.

РИНА