РЕЗОН Вештачка интелигенција пречица до глупости
После вишевековне борбе за индивидуализам, за отуђење од колектива, после борбе за апсолутно знање, човек се враћа у колективно незнање
Више су за глобализацију урадили паметни телефони него сви филозофи и научници заједно. Међутим, после вишевековне борбе за индивидуализам, за отуђење од колектива, после борбе за апсолутно знање, човек се враћа у колективно незнање. Протагору, који је тврдио да је човек мера свих ствари, поништила је вештачка интелигенција, тако што ће она постати мера истине. Тако се остварује Платоново пророчанство из "Федре", да ће, након што је Теут измислио писмо, људско сећање постати варљиво, и да ће светом владати лажни мудраци.
Нови век може да постане релевантан тек кад у потпуности затре трагове старог. Да би 21. век, као период површности и бесмисла заузео место 20. века, века књиге, он мора да га уништи. Да избрише трагове његовог постојања. Књиге су најважнија места где он још увек живи. Тек кад се књиге, као кључни актери и сведоци 20. века закључају у тишину и чамотињу библиотека, у које нико неће ићи, сумњиве вредности 21. века могу да постану релевантне. Тек кад књиге постану "смарачка" реликвија стараца из прошлог миленијума, друштвене мреже, видео игрице, видео клипови и "рилсови" могу да постану мера људског карактера. Кад стварно знање остане закључано међу корицама књига, као "застарелог" медија, сви фалсификати биће могући. Тада ће бити могуће, као што је саветовао Дебор, измислити било који цитат, јер људи неће имати где да провере да ли је он истинит.
Нема ту ничег новог. На исти начин се понашао стари Рим. Да би надрастао антику морао је у потпуности да је разори. И само тако је могао античке мисли и идеје да заодене у своју тогу и фалсификоване их понуди западној цивилизацији као свој изум. Ако бисмо следили Хјума, могло би се закључити да је цела западна цивилизација израсла на уобразиљи која није чак ни присећање, већ заблуда израсла из рушевина римског фалсификата антике. Тако је било свуда. У науци. Религији. Књижевности. Филозофији. Архитектури. Луис Мамфорд не каже узалуд да је Римско царство било организовано као предузеће за изградњу градова, које је од хеленизма преузело образац естетског реда, додајући му једино кићеност као свој изум.
У чему је снага чет бота, а шта је опасност коју доноси? Капитал углавном види само оно што њему погодује. Већина текстова на тему вештачке интелигенције бавила се тиме да ли ће она моћи да замени раднике? Да ли ће човек постати излишан? И да ли ће то довести до гашења радних места? То је небитна расправа. Капитал интересује потрошња. Она ствара нову вредност. Све се производи, да би га човек купио. А само човек може да троши паре на ствари које му не требају. Дакле, као и у свему, и овде постоји погрешан траг. Док се људи баве егзистенцијалним страховима, вештачка интелигенција може да обави фалсификовање историје света. Вештачка интелигенција има апостолоску моћ. Она је апостол будућности. Она служи за обраду података, тако да човек следи и верује у оно што вештачка интелигенције напише.
Онај ко влада информацијама влада светом. Ко их конзумира без анализе, постаје добровољни слуга манипулатора. А по својој погубности по народе и државе, злоупотреба информација може да се мери с тероризмом.
- Ако схваташ механизам и логику на којима се заснива понашање људи у групи, можеш да контролишеш и дисциплинујеш масу по својој вољи а да она тога не буде свесна - написао је Едвард Бернајс у есеју "Инжењеринг консезузса".
Погледајмо то из другог угла. Потрошили смо векове да се човек описмени. Сад се враћамо у мрачни средњи век. У време пре просветитељства. Чет бот ће преузети некад распрострањену институцију писара, који је, будући да је већина људи била неписмена, обављао све врсте коресподенције, приватне и службене. Маклуан каже да је медиј продужетак људског ума и тела. Данас је тај продужетак паметни телефон. Кад контролу над садржајима које нуди, потпуно преузме вештачка интелигенција доктринација апокрифним знањима и вредностима биће тотална. Особи која не чита књиге, вештачка интелигенција ће нудити своје верзије света, и он ће их прихватати као своје. Харолд Инис рекао је да је глобализација могућа тек када се ликвидира локални гуслар. Када мит и легенда који се преносе усменим предањем постану заборављени. Тек тада ће, сматрао је он, бити могуће конституисати једну општу историју света, у коју ће сви веровати. Тек тада ће, објашавао је, бити могуће успоставити једну економску и културну доктрину коју ће сви прихватити. Али, међу њима неће бити никакве границе. Кад новац загосподари људским умовима, неће бити међе између добра и зла. Између пристојног и непристојног. Између способних и неспособних. Паметних и глупих. Вештачка интелигенција ће бити њихов бог и њихов ђаво. Слепо ће јој веровати.
Да би телефон, тај божански продужатак човекове личности имао смисао, уместо глупостима он мора бити нахрањен памећу. Али, многи људи би радије били мртви с телефоном у руци, него живи без њега. Знам шта ће рећи поборници паметних телефона, и вештачке интелигенције. Цитираће Маклуана: "Када је писање представљало новост, Платон је стари усмени дијалог преобразио у уметничку форму."
Могу им одговорити на исти начин. "Културно заостало дете је телевизијско дете. Јер "телевизија је донела нову средину ниске ликовне усмерености и високог учешћа која поприлично отежава прилагођавање нашем старијем образов ном систему", писао је Маклуан. Дакле, можемо рећи, "културно заостало дете је дете интернета". Како би рекао Бодријар, то дете не живи живот, већ његов одраз у мобилном телефону.
Али, постоји решење. Ако деца неће да иду у библиотеке, да се смарају пешачењем, треба их победити њиховим средствима. Они су онлајн. Они су е-људи који желе све да обаве преко апликације на свом телефону, да се образују на себи блиским, разумљивим и прихватљивим медијима. И треба им то омогућити. Навјреднија дела светске и српске књижевности, историје, филозофије и науке, треба дигитализовати. И омогућити им да преко апликације до њих дођу онлајн. Тако ћемо им помоћи да постану људи од врлине, на начин који погодује њиховим интересовањима и могућностима.
Интернет и Гугл као најдоминантнији претаживач, славе се широм света као убице цензуре, а њихови оснивачи се уважавају као највећи борци за слободу изражавања. Истина је другачија. Гугл јесте успоставио нову еволуцију, нови сурвајвер у ком вести воде борбу за преживљавање. Тај сурвајвер вести, разликује се од природне борбе за опстанак, у којој опстају само најбољи и најјачи. у ком не опстају најјаче, нити најбоље, већ преживљавају најгоре вести.
Информације данас живе краће него икада. Преживљавају само оне које су подешене да опстану. Гугл задржава вести које одговарају алгоритму његовог претраживача. Машина саставља меродавни речник, каталог пожељних термина и фраза. И мада инсистира на новом, и рејтингује различито, Гугл заправо инсистира на истом. То ће радити и вештачка интелигенција. У роботизованој стварности различито не представља негацију. Оно је потврда општег. Потврда лажног осећаја апсолутне слободе. Оно што је невидљиво не тиче се робота. Он је успео да га ликвидира. Информативне капије данас више не отварају врхунски написане вести, већ текстови који су на најбољи начин задовољили критеријуме Гуглове машине за прераживање. Стручност и познавање ствари презиру се као умишљена непотребност, јер се у шумама интернета крију све информације које су савременом човеку потребне за лагодан живот. У садејству с телевизијом, и другим индустријама забаве, Интернет нуди инстант живот у ком сви постају експерти, и сви постају одсудно важни. Онлајн живот породио је обрнуту логику.
Техника диктира трендове и вредности, а идеологије, поуздано знање и вредне књиге постају ефемерни садржаји. Следећи логику просветитељства, које је врхунску уметност, стил и образовање прогласило за непотребно бунцање надобудног господства, и непотребне аристократије, Интернет чини исто. Уместо да народ издигне до нивоа елите, он комплетан језик и целокупну кулутуру срозава до нивоа простоте. Гугл јесте повећао број Срба који умеју да читају, али им је омогућио да читају погрешна штива, и да их погрешно тумаче и разумеју.
Чет-бот ће још снажније моћи да диктира пожељне и непожељне речи и активности. Позитивне вести о Србији, српској култури, највећим писцима, војсковођама и политичарима биће стављене у "црни шешир" из ког никада неће изаћи. С друге стране, негативне рецензије Србије и њених вредности, биће високо рангиране. Некада су Британци о себи и другима мислили оно што им је говорио Шекспир, цео свет о Србима и Србији мисли оно што му каже Гугл. А убудуће ће свет о Србима и Срби о себи знати само оно што им напише вештачка интелигенција. Ако је не нахранимо правим информацијама. Интелектуалци, школе, универзитети, институти, заводи, музеји, морају с обе ноге, из аналогног, закорачити у дигитално доба.
Пише: Милорад Бојовић
Аутор је стручњак за односе с јавношћу и народни посланик