РАБАЏИЈСКИ ЗАНАТ ЖИВИ У НОВОВАРОШКОМ КРАЈУ Волови им злата вредни, стижу где машина не може

Још увек има доста оних који на тежачки начин поштено зарађују свој динар. Њихови волови злата су вредни и на њих гледају као на чланове своје породице. Са првим пролећним данима почиње њихова нова радна сезона, а пре него што крену у дубоке шуме како би извлачили дрва, волови се морају адекватно опремити, али и прописно обути.

Слободан Лечић из нововарошког села Амзићи који је рабаџијски посао наследио у раном детињству, предводник је одабране чете горштака који сваке године организују мобу како би се волови потковали. Након тога његови Рашко и Цветко су спремни.

- Први је на ред дошао Цветко да се поткива, скидамо му стару обућу, а затим стављамо нову. У зависности од копите, наручујемо материјал о чега касније правимо "обућу". Некада се то искивало, сада то слабо ко зна да ради, па купујемо. Половину свог живота посветио сам овим живим машинама које могу да повуку и преко петнаест товара тешког терета. Њих не бих дао ни за шта на свету, они су за мене понос - каже Слободан за РИНУ.

Вола од једне тоне, ови Нововарошани оборили су као од шале, како би се спремио на преобување а затим и за рад у шуми. Ови вредни планинци су једни од ретких због којих овај рабаџијски занат и даље опстаје у нашој земљи.

- Овај крај је познат по томе, свака кућа има најмање по један пар, па све до четири пара волова. Велики проблем нам представљају људи који са машинама вуку дрвеће по шуми. Мало им једно витло, па уграде два, а од тога нема ништа горе, јер тако уништавају и шуму и путеве. Извлачење дрва воловима је скроз друга прича. Ништа се на брзину не може урадити. На доста неприступачних терена где не могу машине, долазимо ми са воловима - закључује најстарији у друштву Радојко.

Он додаје, да иако је посао тежак, то је њихов начин живота и никада отворено небо не би мењали за малу канцеларију.

- Ја сам бежао из школе како бих ово научио. Волови су нам као пријатељи у шуми. Ако мислимо да наш во има снагу, мора се онда добро и потковати, иначе ће се подбити на терену, а самим тим и упропастити ноге, јер су терени овде тврди. Волови за рабаџилук тешко се налазе, јер готово и да их нема. Један добар пар волова вреди од пет до шест хиљада евра, као добар ауто - истиче Радојко.

Како кажу ови вредни људи, дневно могу да зараде од 100 до 150 евра, у зависности од временских услова. Али, само они и њихови волови знају колико муке виде прво, док не виде зарађени новац.

Како кажу ови вредни људи, дневно могу да зараде од 100 до 150 евра, у зависности од временских услова. Али, само они и њихови волови знају колико муке виде прво, док не виде зарађени новац.

(РИНА)