МЕТЕОРОЛОГ БИЉАНА ВРАНЕШ: Биће све више суперћелијских олуја

- Свака екстремна временска појава добија свој назив и лично име да би се касније лакше дефинисало и апострофирало у метеоролошкој архиви, такав је и овај врели талас. Он је и Кербер, троглави пас, који чува врата пакла. Сам назив никада ме није узнемирио, али јесу наслови које пласирају неки медији и производе негативан осећај, осећај страха и неизвесности. То даље чини да људи субјективно осећају још већу топлоту и самим тим већу непријатност. Не волим наслове који нам подижу притисак у било ком домену, а нарочито сада, када је врелина заиста паралисала јужни део Европе и читав Балкан - рекла је Биљана Вранеш на почетку разговора о временским приликама које су постале најчитаније вести.

Колико ће трајати овај врели талас?

- Очигледно је овај јул решио да обори све рекорде. Памтимо рекорд од прошле године с југа Италије од 48,8 степени, али све указује да ће ово лето у том делу Европе бити и топлије.

Да ли заиста живимо у времену када температуре достижу свој максимум?

- Ако говоримо о глобалној температури која се мери на целој планети и добија се средња вредност коју је Светска метеоролошка организација потврдила, онда је одговор ДА. За нама су дани који су  најтоплији у историји мерења, које је почело у другој половини 19. века.  Температура на планети незадрживо расте као последица климатских промена, а овог пута је и природни феномен Ел Нињо умешао прсте, јер све више расте темпераутра на површини јужног Пацифика. Он је својеврсни грејач планете, циклично се јавља. Био је главни кривац да 2016. буде најтоплија година на планети, а процене су да би 2024. према Светској метеоролошкој организацији могла бити најтоплија година у историји мерења.

То ће се одразити и на наше поднебље?

- Посредно да, температура у Србији расте брже од глобалног просека. До сада је температура на планети порасла 1,1 степен у односу на прединдустријску еру, а на Балкану и у Србији то је знатно више. Овај регион више поприма елементе медитеранске климе, дакле дуга топла, сушна лета.

Људи стално говоре да је Сунце јаче, да се брже изгори. Да ли постоји неко научно објашњење за тај субјективни осећај људи?

- Сунце је ушло у своју активну фазу. Оно има једанаестогодишњи период и сада је у фази изражене активности сунчевих пега. Буђење Сунца је настало пре отприлике годину дана и сада се та синусоида полако пење ка свом врхунцу. Свакако када је висока температура онда и инфрацрвени зраци, дакле топлотни спектар зрачења, још више доприносе томе да кожа може да претрпи оштећења. Поред УВ зрачења и тај топлотни ефекат је изражен ових дана.

Колико је уобичајено да пре планирања одмора заправо погледамо временску прогнозу и колико су тачне апликације на нашим  телефонима?

- Верујем да сада то већина ради, јер су нам временске прилике читаве планете сад на длану путем мобилних телефона, компјутера. Сви пратимо временске прилике, али ја то не радим на класичан начин већ посматрам прогнозе државних метеоролошких служби земаља у које путујем и препознајем да колеге широм света врло посвећено раде свој посао. Апликације на телефону, ипак, признаћете, врло су променљиве и не можемо на дужи период на њих да се ослонимо.

Протекле недеље нас је задесила и суперћелијска олуја која је испоручила велике количине града које су причиниле штету кућама и аутомобилима једнако као и усевима, упркос антиградним ракетама. Али тврде стручњаци да је могло бити и горе да се формирао торнадо?

- То је била суперћелија која је прешла преко Војводине, Бачке и Баната. Преко средње Европе се премештао циклон који је изузетно брзо ишао од запада на исток, а када имате судар веома топлог ваздуха, изнад Балкана, и хладног, који стиже из средње Европе онда је то идеална рецептура за настанак снажних олуја. Пре нас, велику штету претрпела су насеља у Словенији и Хрватској, а до Србије је око 19 сати тог четвртка до крајњег севера, до Апатина, стигла суперћелија из Мађарске. Затим се премештала преко Војводине доносећи штету великих размера.  Суперћелијски облак имао је најјачи одраз на скали радарског одраза, био је врло снажан и брзо покретан. Колега метеоролог, који живи близу Зрењанина, послао ми је фотографију на којој се види да је мало фалило да се из суперћелије вртлог спусти до земље. Значи, облак је има огромну енергију спреман да формира торнадо који се, срећом, није спустио до земље. 

Да ли бисте ви, када планирате сопствени годишњи одмор, ишли на море у најтоплијим данима или бисте то избегли?

- То је добро питање. Из више разлога не бирам да идем на годишњи у јулу или августу. Осим гужве коју не волим и природа је суровија у том делу лета, нарочито на јужним географским ширинама и зато је мој избор овога пута сам крај августа, почетак септембра, а сасвим ми је пријао и један краћи боравак на мору почетком јуна. Ових врелих дана посматрам на  видео размени реке туриста које су запоселе метрополе на Медитерану и видим да уместо да уживају у свом одмору, то више изгледа као преживљавање него уживање јер кад спојимо велике врућине у великој гужви - онда добијамо велику нелагоду. 

Снежана Милановић