METEOROLOG BILJANA VRANEŠ: Biće sve više superćelijskih oluja

- Svaka ekstremna vremenska pojava dobija svoj naziv i lično ime da bi se kasnije lakše definisalo i apostrofiralo u meteorološkoj arhivi, takav je i ovaj vreli talas. On je i Kerber, troglavi pas, koji čuva vrata pakla. Sam naziv nikada me nije uznemirio, ali jesu naslovi koje plasiraju neki mediji i proizvode negativan osećaj, osećaj straha i neizvesnosti. To dalje čini da ljudi subjektivno osećaju još veću toplotu i samim tim veću neprijatnost. Ne volim naslove koji nam podižu pritisak u bilo kom domenu, a naročito sada, kada je vrelina zaista paralisala južni deo Evrope i čitav Balkan - rekla je Biljana Vraneš na početku razgovora o vremenskim prilikama koje su postale najčitanije vesti.

Koliko će trajati ovaj vreli talas?

- Očigledno je ovaj jul rešio da obori sve rekorde. Pamtimo rekord od prošle godine s juga Italije od 48,8 stepeni, ali sve ukazuje da će ovo leto u tom delu Evrope biti i toplije.

Da li zaista živimo u vremenu kada temperature dostižu svoj maksimum?

- Ako govorimo o globalnoj temperaturi koja se meri na celoj planeti i dobija se srednja vrednost koju je Svetska meteorološka organizacija potvrdila, onda je odgovor DA. Za nama su dani koji su  najtopliji u istoriji merenja, koje je počelo u drugoj polovini 19. veka.  Temperatura na planeti nezadrživo raste kao posledica klimatskih promena, a ovog puta je i prirodni fenomen El Ninjo umešao prste, jer sve više raste temperautra na površini južnog Pacifika. On je svojevrsni grejač planete, ciklično se javlja. Bio je glavni krivac da 2016. bude najtoplija godina na planeti, a procene su da bi 2024. prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji mogla biti najtoplija godina u istoriji merenja.

To će se odraziti i na naše podneblje?

- Posredno da, temperatura u Srbiji raste brže od globalnog proseka. Do sada je temperatura na planeti porasla 1,1 stepen u odnosu na predindustrijsku eru, a na Balkanu i u Srbiji to je znatno više. Ovaj region više poprima elemente mediteranske klime, dakle duga topla, sušna leta.

Ljudi stalno govore da je Sunce jače, da se brže izgori. Da li postoji neko naučno objašnjenje za taj subjektivni osećaj ljudi?

- Sunce je ušlo u svoju aktivnu fazu. Ono ima jedanaestogodišnji period i sada je u fazi izražene aktivnosti sunčevih pega. Buđenje Sunca je nastalo pre otprilike godinu dana i sada se ta sinusoida polako penje ka svom vrhuncu. Svakako kada je visoka temperatura onda i infracrveni zraci, dakle toplotni spektar zračenja, još više doprinose tome da koža može da pretrpi oštećenja. Pored UV zračenja i taj toplotni efekat je izražen ovih dana.

Koliko je uobičajeno da pre planiranja odmora zapravo pogledamo vremensku prognozu i koliko su tačne aplikacije na našim  telefonima?

- Verujem da sada to većina radi, jer su nam vremenske prilike čitave planete sad na dlanu putem mobilnih telefona, kompjutera. Svi pratimo vremenske prilike, ali ja to ne radim na klasičan način već posmatram prognoze državnih meteoroloških službi zemalja u koje putujem i prepoznajem da kolege širom sveta vrlo posvećeno rade svoj posao. Aplikacije na telefonu, ipak, priznaćete, vrlo su promenljive i ne možemo na duži period na njih da se oslonimo.

Protekle nedelje nas je zadesila i superćelijska oluja koja je isporučila velike količine grada koje su pričinile štetu kućama i automobilima jednako kao i usevima, uprkos antigradnim raketama. Ali tvrde stručnjaci da je moglo biti i gore da se formirao tornado?

- To je bila superćelija koja je prešla preko Vojvodine, Bačke i Banata. Preko srednje Evrope se premeštao ciklon koji je izuzetno brzo išao od zapada na istok, a kada imate sudar veoma toplog vazduha, iznad Balkana, i hladnog, koji stiže iz srednje Evrope onda je to idealna receptura za nastanak snažnih oluja. Pre nas, veliku štetu pretrpela su naselja u Sloveniji i Hrvatskoj, a do Srbije je oko 19 sati tog četvrtka do krajnjeg severa, do Apatina, stigla superćelija iz Mađarske. Zatim se premeštala preko Vojvodine donoseći štetu velikih razmera.  Superćelijski oblak imao je najjači odraz na skali radarskog odraza, bio je vrlo snažan i brzo pokretan. Kolega meteorolog, koji živi blizu Zrenjanina, poslao mi je fotografiju na kojoj se vidi da je malo falilo da se iz superćelije vrtlog spusti do zemlje. Znači, oblak je ima ogromnu energiju spreman da formira tornado koji se, srećom, nije spustio do zemlje. 

Da li biste vi, kada planirate sopstveni godišnji odmor, išli na more u najtoplijim danima ili biste to izbegli?

- To je dobro pitanje. Iz više razloga ne biram da idem na godišnji u julu ili avgustu. Osim gužve koju ne volim i priroda je surovija u tom delu leta, naročito na južnim geografskim širinama i zato je moj izbor ovoga puta sam kraj avgusta, početak septembra, a sasvim mi je prijao i jedan kraći boravak na moru početkom juna. Ovih vrelih dana posmatram na  video razmeni reke turista koje su zaposele metropole na Mediteranu i vidim da umesto da uživaju u svom odmoru, to više izgleda kao preživljavanje nego uživanje jer kad spojimo velike vrućine u velikoj gužvi - onda dobijamo veliku nelagodu. 

Snežana Milanović