ОВА РАТАРСКА КУЛТУРА ДОНОСИ 15.000 ЕВРА Најисплативији засад гаји се само у Бачком Петровцу

На свега десет хектара ове сезоне убираће се плод хмеља од половине августа у Бачком Петровцу, где се још само гаји, мада је својевремено на петровачким ораницама под овом биљком било 200 хектара, а у АП Војводини заузимао чак 1.500 хектара и имао традицију дугу 250 година .

Растислав Стурхар из Бачког Петровца, чије пољопривредно предузеће ДО "Петровец" гаји хмељ, скреће пажњу на то да Покрајина сваке године даје субвенције за узгајање хмеља, али да нема заинтересованих, иако када се посади корен - ризон на јесен, у наредних 15 година земљорадници га више не саде, већ само секу корен над земљом и изнова покрећу производњу.

Струхар каже да је пре неколико година добио од Покрајине новчани подстицај за подизање стубова јер је хмељ дугачак и широк, може да достигне висину од шест метара и буде широк исто толико, пошто се омотава.

- Подстицај ми је добро дошао, добио сам три милиона динара и био заинтересован да се хмељарство обнови, разговарао сам о томе са представницима Министарства пољопривреде и Покрајине, али безуспешно. Мада из године у годину све више малих привредника се одлучује за производњу занатског пива и што овде привређују велике индустријске пивара - напомиње Струхар и наводи да хмељ не продаје њима већ га извози у Немачку, Пољску, Италију Хрватску, чији увозници (трговци, пиваре и произвођачи чаја ) насупрот домаћим пиварама, препознају квалитет овдашњег хмеља. Додуше, мале количине, свега неколико стотина килограма, хмеља се прода и занатским пиварама, али то су безначајне количине, јер они пиво производе у малим количинама.

- Приватизацијом домаћих пивара наша држава није поставила услов да нови власници морају да у производњи пива откупљују хмељ са домаћих њива, као што је то тражила у власничкој трансформацији дуванске индустрије. Зато су доласком страних прерађивача хмеља пољопривредници пре две, три деценије извадили корен и одустали од ове биљке, пошто нису имали купце, а радили су га у околним селима око Бачког Петровца па и шире чак и у Срему .Петровац је био центар хмељарства, где још има сачувано складиште и маханизација.

Струхар каже да имамо оранице за хмељ, јер се гаји на првој класи земљишта. - Некада је Дунав била граница, али се засади могу поставити и испод Дунава, мада онда приноси могу бити слабији. Хмељ не воли високе терене, одговора му влажна клима и ваздух , па му садашње троспке врућине сметају јер могу да умање приносе

Просечан принос хмеља је, нагалашава Струхар, око два тоне по хектару а килограм кошта од четири до 20 евра, у зависности од тога да ли се продаје цвет - шишарица или као пелет, који је скупљи јер представља виши степен обраде. - Просечно се може зарадити бруто око 15.000 евра, али треб знати да и трошкови производње нису мали, посебно што у хмељарству треба пуно ручног рада па су сезонски радници неизбежни. Ти трошкови су сваком пољопривреднику највећи издатак, јер треба обезбедити кеш.

- За хмељ постоји сугурно инотржиште , добра цена и државни постицаји .Није берзанска роба, а када се гледа зарада узима се десетогодишњи просек - истиче Струхар. - С друге стране, оно што вероватно спутава ратаре да се окрену хмељу су велика улагања, у старту производње треба чак 30.000 до 35.000 евра по хектару. Међутим после тог улагања нема нових, већ сваке године одржавати нови корен и уз помоћ сезонске радне снаге, агортехнику и много рада стићи до зараде..

З. Делић