ПЕТАР ГРАШО О НОВИМ ПЕСМАМА И ЕМОЦИЈАМА КОЈЕ С ЊИМА ДОНОСИ Пишем текстове пером пауна

У његовим најлепшим љубавним нотама уживала је недавно и публика у Бања Луци на музичком фестивалу Бања Лука Фест на којем је премијерно отпевао и дует са колегиницом и пријатељицом Нином Бадрић.

У разговору за „Дневник” Петар је истакао да су њих двоје стара и добро уиграна екипа, која је чекала да се, како је рекао, поклопе место, време, права песма и осећај. Сада су у песми „Немој” пронашли све оно што су дуго чекали и публици донели низ емоција које говоре о пролазности живота.

– Нисам склон дуетима. У мојој души треба да се поклопи много ствари, иако су данас дуети нормална комерицијална ствар. Мени лично, дует је манифест неког пријатељства, а ја имам дует са Дорис Драгојевић и са Арсеном Дедићем... Срећан сам веома што су људи реаговали на Нинину и моју песму онако како сам се и надао да хоће – истакао је на почетку разговора Петар Грашо.

Кад планирате да снимите нови албум, с обзиром на то да вас сви наговарају, па и сам Тончи Хуљић?

– Колико има да је прошло од мог последњег албума, само двадесет година? Верујте ми да је то за мене само. (смех) Знате како, ја сам уметник који воли да ради полако песме и сваке године издам једну, максимално две, па кад се напуни тај контигент онда ћемо издати нови албум који ће тад већ бити албум старих хитова. Гањаћемо се мој албум и ја. Оно што је важније од самог албума јесте континуитет добрих песама, а ја заиста дајем све од себе да песме које избацим буду најбоље што моја екипа и ја можемо да пружимо публици на дар.

Да ли вам је то што сте недавно постали отац променило перцепцију у односу на стварање песама?

– То искуство оца је у некој потпуно другачијој емотивној и менталној соби, него што је продукција песама и кад радим у студију размишљам само и искључиво о песми, али зато све остало време живота размишљам о не?ему што је оплеменило мој и живот целе моје фамилије. 

Стижу песме за децу

Петар Грашо је најавио и да са супругом Ханом Хуљић, иначе ћерком Тончија Хуљића, планира да напише песме за децу, откако су се остварили у улози родитеља.

– Морам вам рећи што се музике за децу тиче, пуно виспренија у томе се показала Хана, која је показала много више способности за прављење таквих песама. Тако да се неке идеје врте око тога, то ће се с временом догодити, када се ми уходамо у такав концепт – истакао је Грашо. 

Која песма је ваша лична карта?

– У свим песмама чак и неким које сам радио из неких других побуда, касније с неким временским одмаком, видим фрагменте себе и видим фрагментетог времена и себе у том времену. Заправо се смејем сам себи колико нисам био свестан да кроз неке ствари ипак излазим ја. Заправо цели мој опус сам заправо ја - и брзе песме и сетније песме и ове, како волимо казати, баладне песме - све сам то ја.

Млади парови неретко бирају ваше песме за први плес, колико вам то зна?и?

– Прво ћу вам испричати једног анегдоту. Пре неколико недеља дошла је једна девојка паметног лица, бистрог ока, што би рекао покојни Балашевић, и рекла: „Хајде потпиши ми се на леђа“. Ја сам се потписао и рекао шаљиво: „Сад се сигурно нећеш туширати“ и она каже; „Не, ја ћу то тетовирати“. И стварно, девојка је послала мој потпис на леђима, који остаје до краја живота. Е, сад се враћамо на песме, ја нисам свестан тога, не радим то из неких виших побуда, не радим песме испод хиљаду свећа које горе испред мене, а ја пишем безвременске текстове пером пауна. Крцам своју душу споља, имам најбољи тим у моме свету, а то су Тончи и Вјекослава Хуљић и сви други дивни људи. Заиста радимо песме док нас не дотакну и онда када те песме дотакну и друге, схватиш да си повезан са неким људима којима је то важно, па тетовирају стихове на своје тело, па плешу први плес са тим песмама када твоја музика уђе у све поре живота и ради музичку кулису за неке важне животне моменте. Е, то је највиши ранг онога што желим да будем у овом свету - да будем музи?ка кулиса у неким лепим тренуцима живота људи.

Заиста радимо песме док нас не дотакну, а онда када те песме дотакну и друге, схватиш да си повезан са неким људима којима је то важно, па тетовирају стихове на своје тело, па плешу први плес са тим песмама.

Одајете утисак скромне особе. Како успевате да останете такви и поред великих успеха које сте постигли у каријери?

– Верујте ми ово није скромност, ово сам само ја и кад сам нервозан и кад сам овакав и онакав, немам воље да будем лажно скроман, лажно велики, лажно бахат ни лажно мален. Људи који ме знају добро знају да сам од своје 15 године исти, да сам то ја, такав сам какав сам.

Владимир Бијелић