PETAR GRAŠO O NOVIM PESMAMA I EMOCIJAMA KOJE S NJIMA DONOSI Pišem tekstove perom pauna

U njegovim najlepšim ljubavnim notama uživala je nedavno i publika u Banja Luci na muzičkom festivalu Banja Luka Fest na kojem je premijerno otpevao i duet sa koleginicom i prijateljicom Ninom Badrić.

U razgovoru za „Dnevnik” Petar je istakao da su njih dvoje stara i dobro uigrana ekipa, koja je čekala da se, kako je rekao, poklope mesto, vreme, prava pesma i osećaj. Sada su u pesmi „Nemoj” pronašli sve ono što su dugo čekali i publici doneli niz emocija koje govore o prolaznosti života.

– Nisam sklon duetima. U mojoj duši treba da se poklopi mnogo stvari, iako su danas dueti normalna komericijalna stvar. Meni lično, duet je manifest nekog prijateljstva, a ja imam duet sa Doris Dragojević i sa Arsenom Dedićem... Srećan sam veoma što su ljudi reagovali na Nininu i moju pesmu onako kako sam se i nadao da hoće – istakao je na početku razgovora Petar Grašo.

Kad planirate da snimite novi album, s obzirom na to da vas svi nagovaraju, pa i sam Tonči Huljić?

– Koliko ima da je prošlo od mog poslednjeg albuma, samo dvadeset godina? Verujte mi da je to za mene samo. (smeh) Znate kako, ja sam umetnik koji voli da radi polako pesme i svake godine izdam jednu, maksimalno dve, pa kad se napuni taj kontigent onda ćemo izdati novi album koji će tad već biti album starih hitova. Ganjaćemo se moj album i ja. Ono što je važnije od samog albuma jeste kontinuitet dobrih pesama, a ja zaista dajem sve od sebe da pesme koje izbacim budu najbolje što moja ekipa i ja možemo da pružimo publici na dar.

Da li vam je to što ste nedavno postali otac promenilo percepciju u odnosu na stvaranje pesama?

– To iskustvo oca je u nekoj potpuno drugačijoj emotivnoj i mentalnoj sobi, nego što je produkcija pesama i kad radim u studiju razmišljam samo i isključivo o pesmi, ali zato sve ostalo vreme života razmišljam o ne?emu što je oplemenilo moj i život cele moje familije. 

Stižu pesme za decu

Petar Grašo je najavio i da sa suprugom Hanom Huljić, inače ćerkom Tončija Huljića, planira da napiše pesme za decu, otkako su se ostvarili u ulozi roditelja.

– Moram vam reći što se muzike za decu tiče, puno visprenija u tome se pokazala Hana, koja je pokazala mnogo više sposobnosti za pravljenje takvih pesama. Tako da se neke ideje vrte oko toga, to će se s vremenom dogoditi, kada se mi uhodamo u takav koncept – istakao je Grašo. 

Koja pesma je vaša lična karta?

– U svim pesmama čak i nekim koje sam radio iz nekih drugih pobuda, kasnije s nekim vremenskim odmakom, vidim fragmente sebe i vidim fragmentetog vremena i sebe u tom vremenu. Zapravo se smejem sam sebi koliko nisam bio svestan da kroz neke stvari ipak izlazim ja. Zapravo celi moj opus sam zapravo ja - i brze pesme i setnije pesme i ove, kako volimo kazati, baladne pesme - sve sam to ja.

Mladi parovi neretko biraju vaše pesme za prvi ples, koliko vam to zna?i?

– Prvo ću vam ispričati jednog anegdotu. Pre nekoliko nedelja došla je jedna devojka pametnog lica, bistrog oka, što bi rekao pokojni Balašević, i rekla: „Hajde potpiši mi se na leđa“. Ja sam se potpisao i rekao šaljivo: „Sad se sigurno nećeš tuširati“ i ona kaže; „Ne, ja ću to tetovirati“. I stvarno, devojka je poslala moj potpis na leđima, koji ostaje do kraja života. E, sad se vraćamo na pesme, ja nisam svestan toga, ne radim to iz nekih viših pobuda, ne radim pesme ispod hiljadu sveća koje gore ispred mene, a ja pišem bezvremenske tekstove perom pauna. Krcam svoju dušu spolja, imam najbolji tim u mome svetu, a to su Tonči i Vjekoslava Huljić i svi drugi divni ljudi. Zaista radimo pesme dok nas ne dotaknu i onda kada te pesme dotaknu i druge, shvatiš da si povezan sa nekim ljudima kojima je to važno, pa tetoviraju stihove na svoje telo, pa plešu prvi ples sa tim pesmama kada tvoja muzika uđe u sve pore života i radi muzičku kulisu za neke važne životne momente. E, to je najviši rang onoga što želim da budem u ovom svetu - da budem muzi?ka kulisa u nekim lepim trenucima života ljudi.

Zaista radimo pesme dok nas ne dotaknu, a onda kada te pesme dotaknu i druge, shvatiš da si povezan sa nekim ljudima kojima je to važno, pa tetoviraju stihove na svoje telo, pa plešu prvi ples sa tim pesmama.

Odajete utisak skromne osobe. Kako uspevate da ostanete takvi i pored velikih uspeha koje ste postigli u karijeri?

– Verujte mi ovo nije skromnost, ovo sam samo ja i kad sam nervozan i kad sam ovakav i onakav, nemam volje da budem lažno skroman, lažno veliki, lažno bahat ni lažno malen. Ljudi koji me znaju dobro znaju da sam od svoje 15 godine isti, da sam to ja, takav sam kakav sam.

Vladimir Bijelić