„ФРАЈЛЕ” проговориле о СУЈЕТИ у бенду: НАШЕ СВАЂЕ су креативне

Њих две до­шле су у Ба­ња Лу­ку ка­ко би с ве­ли­ким уз­бу­ђе­њем пра­ти­ле кон­церт умет­ни­це Ја­смин Ле­ви, чи­ју му­зи­ку и са­ме при­ват­но во­ле да слу­ша­ју. Не­ве­на Бу­ча нам је от­кри­ла да у ко­ли­ма, док пу­ту­ју, већ ду­го слу­ша­ју ње­не пе­сме и да је она по­ку­ша­ла да не­што из ње­ног ре­пер­то­а­ра и са­ма по­ку­ша да сви­ра на ги­та­ри.

– Не­где нам се уву­кла под ко­жу и ка­да смо до­би­ле по­зив да до­ђе­мо на Ба­ња Лу­ка Фест ве­о­ма смо се об­ра­до­ва­ле, још ова­ко у овом див­ном про­сто­ру као што је твр­ђа­ва Ка­стел, ми­слим да је ствар­но по­се­бан до­жи­вљај – об­ја­шња­ва Не­ве­на и до­да­је да је про­грам фе­сти­ва­ла вр­ло за­ни­мљив. – Ми­слим да се љу­ди из овог фе­сти­ва­ла тру­де да по­ну­де не­што но­во и дру­га­чи­је. До­ћи ће љу­ди из ра­зних кра­је­ва из гра­до­ва, баш ов­де, јер се ну­ди не­што но­во, дру­га­чи­је. Ов­де мо­же­те да по­слу­ша­те не­ке умет­ни­ке у не­ком дру­гом зву­ку, ам­би­јен­ту, што мо­жда не мо­же­те та­ко да ви­ди­те на не­ким дру­гим фе­сти­ва­ли­ма.

Ка­же­те да во­ли­те Ја­смин Ле­ви, а ка­ко би зву­чао ду­ет и та вој­во­ђан­ско-шпан­ска ком­би­на­ци­ја?

Је­ле­на: Ми­слим да би­смо је на­те­ра­ле да она пе­ва на на­шем је­зи­ку, а ми на шпан­ском (смех), ми­слим да је то скроз у ре­ду, ни­кад се не зна. Је­два че­ка­мо да је упо­зна­мо, али до­бру сте нам иде­ју да­ли. Хва­ла. 

Ка­да ва­ша пу­бли­ка мо­же да оче­ку­је не­ке но­ве пе­сме?

Је­ле­на: Из­ла­зи јед­на но­ва пе­сма уско­ро - за око ме­сец да­на. Ових да­на тре­ба да сни­ми­мо спот, би­ће то не­што пот­пу­но дру­га­чи­је од нас, а на­рав­но, мно­го је пе­са­ма ко­је смо на­пи­са­ле па ред је и да ал­бум бу­де го­тов. Ми­слим да ће­те да се из­не­на­ди­те кад ви­ди­те шта вам спре­ма­мо. Звуч­но је дру­га­чи­је, ми смо дру­га­чи­је, ма­ло смо по­ра­сле. Би­ће то Фрај­ле у не­кој дру­гој про­дук­ци­ји, а ипак смо то ми. Је­два че­кам да чу­је­те.

Не­ве­на: У сту­ди­ју смо, пла­ни­ра­мо да ал­бум иза­ђе до кра­ја го­ди­не, али то са на­ма му­зи­ча­ри­ма се ни­ка­да не зна, јер се увек де­си да раз­ми­шља­мо о то­ме да мо­жда још јед­на пе­сма уђе на ал­бум (смех). У тој смо сад фа­зи, та­ко да кра­јем го­ди­не то све па­ку­је­мо. Има­мо мно­го кон­це­ра­та и див­но је што син­гло­ве, као што су „Там­бу­ра­ши”, „Го­рим” и „Не­ка, не­ка” већ из­во­ди­мо на кон­цер­ти­ма. Див­но је и што су оне већ не­где на­шле пут до пу­бли­ке од Ма­ке­до­ни­је до Сло­ве­ни­је и то већ ви­ди­мо на кон­цер­ти­ма. Не­стр­пљи­ве смо да пу­бли­ка чу­је но­ви ма­те­ри­јал. Не­ке ће пе­сме иза­ћи као син­гло­ви, а он­да из­ба­цу­је­мо цео ал­бум.

Је­ле­на: На­ма је, ина­че, 14. ро­ђен­дан ове го­ди­не, па се ша­лим да смо ушле сад у пу­бер­тет (смех). Сад смо лу­ђе не­го ика­да, ti­nеjyеr­kе (смех) оче­куј­те не­што дру­га­чи­је од нас, де­фи­ни­тив­но!

Је­сте ли мо­жда и у му­зи­ци Ја­смин Ле­ви, ко­ју сте слу­ша­ле у Ба­ња Лу­ци, про­на­шли ин­спи­ра­ци­ју за но­ве пе­сме? 

Не­ве­на: Има јед­на пе­сма ко­ја мо­жда иде не­где ка том сти­лу Ја­смин Ле­ви сад ће­мо да ви­ди­мо ка­ко ће то про­ду­цент да то упа­ку­је, али, што би ре­као Ђо­ле Ба­ла­ше­вић: „Има ту ма­ло Шпа­ни­је”. Ву­че јед­на пе­сма на то, али ви­де­ће­мо. Ње­на му­зи­ка је ве­о­ма ин­спи­ра­тив­на и ја ве­ру­јем да ћу де­фи­ни­тив­но по­сле овог кон­цер­та у Ба­ња Лу­ци не­што у том сти­лу да на­пи­шем не­што у том сти­лу.

Је­ле­на: Она мо­ра пр­во до­ћи у Но­ви Сад, све дру­го ће­мо ла­ко (смех).

 

 

 

 

View this пост он Инстаграм

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

А пост shared by ТВ Магазин - Дневник (@tvmagazindnevnik)

С об­зи­ром на то да вас је у гру­пи три, бу­де ли не­су­гла­си­ца при ода­би­ру пе­са­ма?

Јелена: Оба­ве­зно бу­де не­су­гла­си­ца! То су не­су­гла­си­це ко­је ја ве­о­ма во­лим, јер су кре­а­тив­не. Сва­ка углав­ном ми­сли да је у пра­ву, али у умет­но­сти не­ма „у пра­ву”, већ сни­ма­мо оно што нам се сви­ди и шта нам лег­не. На­у­чи­ла сам да тим­ски и рад у бен­ду зна­чи шта је нај­бо­ље за „Фрај­ле”, а не не­што што сам ја са­мо уми­сли­ла. Та­ко да се ствар­но ис­по­ста­ви као фор­му­ла да ако има­мо три „да” за не­ку пе­сму, он­да ће и пу­бли­ка то да при­хва­ти. Је­смо раз­ли­чи­те, али обо­жа­вам на­ше гла­сне кре­а­тив­не рас­пра­ве.

Има ли у та­квом окру­же­њу су­је­те, бу­ду­ћи да се за же­не че­сто ле­пи та пред­ра­су­да да су су­јет­не јед­на пре­ма дру­гој?

Јелена: Не­ма су­је­те, ми смо 14 го­ди­на за­јед­но, ми­слим да је то нај­бо­љи од­го­вор на пи­та­ње и то да ли ис­тра­ја­ва­мо. Све ка­же­мо у ли­це и са­мо исти­ну. Ис­кре­не смо јед­на пре­ма дру­гој, баш смо као се­стре и ми­слим да је то фор­му­ла оп­стан­ка - би­ти искрен уз љу­бав и по­др­шку. Све смо раз­ли­чи­те и у то­ме је фор­му­ла - зна­ти ко си, шта си. А, и, за­што би­ти исти? Же­на же­ни ни­је вук, пр­вен­стве­но је ва­жна љу­бав и при­ја­тељ­ство, ако сте си­гур­не у се­бе он­да не­ма­те ни де­чи­је бо­ле­сти. Је­сте да нам је 14. ро­ђен­дан, али ми смо де­чи­је бо­ле­сти одав­но оста­ви­ле иза се­бе. Ако ви­ди­те да не­ко ни­је јак не­мој­те се ру­га­ти, ухва­ти­те га за ру­ку. Ко­ли­ко вам је са­мо пу­та у жи­во­ту би­ло по­треб­но ра­ме за пла­ка­ње и та ру­ка?! Бу­ди­те ви ти ко­ји ће да по­др­же, у то­ме је ва­ша ја­чи­на, а нај­лак­ше је не­ко­ме ре­ћи да си слаб.

Не­ве­на: Кад се же­не сло­же цео све­мир ста­не, из­ви­ни­те му­шкар­ци (смех). Не мо­же­мо без му­шка­ра­ца, а ни они без нас, али же­не има­ју ве­ли­ку сна­гу и по­др­шку, емо­ци­ју и пре­ма му­шкар­ци­ма, али и јед­на пре­ма дру­гој. Ми­слим да је кључ  на­пра­ви­ти тај ба­ланс по­го­то­во у по­слу. То што је­дан жен­ски тим функ­ци­о­ни­ше 14 го­ди­на и што раз­ли­чи­те же­не, ко­је во­ле по­сао и му­зи­ку, мо­гу да ра­де за­јед­но, функ­ци­о­ни­шу и ства­ра­ју не­што но­во из го­ди­не у го­ди­ну, до­во­љан је до­каз шта же­не мо­гу за­јед­но.

Вла­ди­мир Би­је­лић