ПРЕЧАНСКА ЛЕКСИКА Марод
Прохујао давно Први светски рат, сада кажу Велики, прохујаше (скоро) и сећања на њега и све бројније велике победе, али остаде једна скоро заборављена, скрајнута свакако, реч – марод. А здраво је често била у употреби последњу стотину годинам јер значи – бити болестан. У свом изворном облику, а у немачком речнику, прецизира „лакше болестан”, за разлику од оних који су заиста „кранке”. У овим крајевима, а и много шире, казивала је и једно и друго. Дакле – баш болестан (здраво болестан), али и тек начет, болешљив, најтачније – марод(ан).
Кад је харао тај, неки кажу – славни рат, бар у његовим првим годинама, радиле су и болнице, за рањене и болесне. То се знало, па су многи солдати из ових крајева радије бирали кревет у некој болници него ров у блату Галиције. Тада је настао и израз „мародер”, што је по немачкој граматици компаратив од марод, односно „болеснији”, а у стварности је означавао лажног болесника. Сви су хтели да буду мародери, ако су то могли да изведу.
Има о томе доста код Црњанског и Крлеже, ко баш хоће да ближе омирише стварне и лажне болеснике, завоје и мирисе болница и превијалишта. Ја сам нешто чуо и од мог Деде Паје, који (ни)је имао срећу да тифус прележи у шпитаљу већ на слами у некој штали на Дону. Запамтио је то добро и увек се сећао. Кад год би брисао зној с (од тада) сасвим ћелаве главе.
Није ни лако ни славно било постати мародер. Неки су јели сирови кромпир да добију повишену температуру (ватру), неки пуцали себи у десну шаку, стопало, а неки, опет, заиста запаћивали разне болештине.
Код нас је остала реч да прецизно означи здравствено стање, а пре докторове оцене. Дакле, Соса ће бити сасвим јасна када каже: „Онај мој је ођутрос баш марод. Неће да устане из кревета, иако сам обећала да ће за ручак бити насува с кромпиром. Мораћу да се бацам у посао, па да развлачим тесто. Можда га мирис бундеваре придигне!”
Међутим, свака мода прође, па макар и за сто година. Пре пола века мародери су били – грипозни. Хватала их је (и строваљивала у кревет) грипа. Сада су вирозни. Укечао их вирус. Грипе, наравно. Занимљиво је да у Америци, одакле смо позајмили речи грипа и кечати, нико није грипозан а и не зна шта је то кеч-ес-кеч-кен. И тамо прошла мода. Ко је мародан, а од грипе, тај има – флу. Свињски, птичији, европски… како које зиме. А ко неће да се разболи, вакцинише се. Неко милом, неко силом, наредбом, сви који раде у болницама, трговинама, надлештвима… Па онда болују само седам дана, уместо целу недељу, као што би било да нису пелцовани.
Павле Малешев