ДРЖАВА ДАЈЕ СУБВЕНЦИЈЕ, А ПОЛИСЕ ПОКРИВАЈУ САМО 10 ПОСТО УСЕВА Пољопривреда се више узда у СРЕЋУ него у осигурање

Честе и обилне падавине праћене са јаким олујним ветровима , изливањем река и поплаве све чешће су наша свакодневница овога пролећа и лета. Климатске непогоде упозоравају нас да треба да водимо рачуна о имовини и осигуравамо је, јер ни лањска година није била ништа боља, само што смо онда имали велику сушу и високе дневне температуре . У таквим условима пољопривредна производња страда пошто је она фабрика под отвореним небом и никада нико са сигурношћу не може да прогнозира каква ће бити клима од сетве до убирања плодова.

У намери да подстакне осигурање добара у пољоприредној производњи Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде објавило је ове недеље Правилник о подстицајима за управљање ризицима кроз премију осигурања усева, плодова, вишегодишњих засада, расадника и животиња. Правилником су ближе прописане врсте подстицаја који се односе на унапређење конкурентности који обухватају подстицаје за управљање ризицима кроз премију осигурања, услови, начин остваривања права на подстицаје, образац захтева за остваривање права и максимални износи подстицаја по појединој врсти подстицаја и по кориснику подстицаја.

Максимални износи подстицаја за осигурање ратарских култура износи - 100.000 динара;за осигурање повртарских култура - 500.000 динара; воћарских култура, винове лозе и хмеља - 1.000.000 динара; за расаднике и/или младих вишегодишљих засада пре ступања на род - 500.000 динара;и за подстицаје за осигурање животиња - 2.000.000 динара.

Највише новца корисник може да добије један пута годишње је два и по милиона динара. Само десет посто пољопривредних површина се код нас осигурава док је тај проценат у западним земљама вишестуко увећан - казао је за „Дневник” агроекономски аналитичар Бранислав Гулан. - Наш пољопривредник није научио да осугурава усеве водићи се логиком да ће све друге погодити невреме , само ће њега заобићи. Годинама имамо да се само ретки ратари одлучују да плаћају полисе осигурања , што није добро у периоду када нас климатске непогоде све чешће погађају. И у недавним поплавама у централним деловима Србије пољопривредна домаћинства која су оштећена добиће новчану накнаду само од државе, а могла су ,да су осигурана примити и од осигуравајућих кућа.

Осигуравајуће куће како се може видети на сајтовима осигуравају усеве, пловоде воћа,лековито биље и род који се гаји у заштићеном простору - стакленицима и пластеницма, затим винову лозу, стоку, живину ..

Осигурачи непогодне разврставају на основе ризике: град,пожар и удар грома и додатне ризике: поплаве, олује, пролећни и јесњеи мраз и зимско измрзавање.Њих је тешко превидети баш као и сушу од које такође се може осигурати јер су прошла година приноси основних пољопривредних култура били нижи јер није било падавина.Осигурање од суше може се закључити најкасније до 1. јуна текуће године за период од 15.јуна до 14. августа , оба су датума укључена у полису осигурања.        

З. Делић