НЕОБИЧНА РАКИЈА МУЧЕНИЦА: „Трновача“ од непрскане пожегаче

Где год да људска нога крочи, где год да има иједне шљиве, јабуке, крушке, кајсије, где има дрва да се подложи казан и вољних да пеку - има и ракије. Слабија, јача, воћна, шљивка, с лековитим биљем, клеком, орасима, у Србији, Македонији, БиХ, Хрватској и Црној Гори, или - у Пљевљима одакле је Мирослав Крвавац који са две кћери производи „Трновачу“. Названа је по месту производње, селу Трнавица. Село је на обронцима планине Љубишње, на 1.100 метара надморске висине. Земљиште је плодно, а клима погодна за садњу воћа, нарочито шљиве, крушке и јабуке.

Сваки плод ручно убран

- Ракију од шљиве правим искључиво од пожегаче, аутохтоне сорте која нам је остала од предака и ово тло је одлично за њен узгој. Како су на изузетној надморској висини, нема неких болести, нити им је потребна посебна брига. Наше шљиве нису никада прскане, само их природа храни и поји, што значи да је плод у потпуности органски - у даху прича Крвавац, док са стране мотре ћерке, носиоци и наследнице посла.

Сво троје раде у воћњацима, из којих ручно беру плодове, сакупљају и у ракију одвајају само оне које би иначе јели, наставља домаћин:

- Имам сопствени воћњак где је брање ручно, а постоји кишобран за сакупљање, па иде у гајбе. Сваки плод се ручно обере и оно што иде у кацу за ферментацију је чист, најбољи плод који може да се једе.

Од плодова за ракију, осим шљиве пожегаче, породица Крвавац узгаја и јабуке, крушке, а сакупља и дивље крушке.

- Јабуке су ајдаред и црвени делишес, а правимо и специјалну ракију од клеке - каже Крвавац. - Клековача се пече с меком ракијом чија је база шљива, дестилирамо и онда одлежава у храстовом бурету. Посебно је занимљива ракија од дивље крушке. Имам више врста дивље крушке - оскоруше на свом имању и стабла су 13 до 14 метара висине. Како опадају, тако се скупљају плодови и остављају да ферментишу. Нема свака крушка исту количину сока за ракију и од сто килограма дивљих крушака добије се само два литра ракије. Мора тако, ако поштено радите и ако желите квалитет. Дивља крушка је као и дуња, не даје много ракије, јако је сува, с малим садржајем шећера. Кад је испечена, ракија од оскоруше иде у инокс, а шљивовица у храстову бурад на одлежавање.

Казан с превртачем, дрва храстова и букова

Дилема коштица или не, код Крваваца не постоји. Шљивовица је обавезно с коштицом, она јој даје укус, арому, шмек који иначе треба да има.

- Код пожегаче не вадимо, јер њена коштица не пуца, није крта као стенлеј или чачанска лепотица и даје арому ракији. Те коштице падају на дно, тако да се приликом ферментације претворе у течност. Битно је да се ферментација одвија у повољним условима, да се потпуно заврши и да пређе у дестилацију. Ферментација зависи од поднебља, воћа и временских услова. На 1.100 метара надморске висине не може да буде готова за двадесет дана. Овде се производи без икаквих додатака, одвоји се патока, одвоји се метил-алкохол и остаје срце ракије. Правилан технолошки начин - објашњава Мирослав.

Као и већина ракијаша у Србији, и он је традиционалиста:

- Производимо на традиционалан начин, казан с превртачем, бакарни, изузетно квалитетан, с одређеном дебљином бакра и дестилација на сувим дрвима. Дрва су храстова и букова и морате имати знање и искуство приликом прве и друге дестилације, да не претерате или да ракија не буде превише блага.

Ракије су од 40 до 45 степени, осим крушковаче која иде и до 50, и јако је битно одлежавање.

- Моје ракије, с обзиром на то да сам мали произвођач и количина је ограничена на 1.500 до 2.000 литара, достижу старост од највише четири до пет година. Планирам да подигнем капацитете кад се створе бољи услови. За сада имам и етно кућу коју сам отворио у родној кући. Долазе странци и одушевљени су понудом. Могу да пробају домаћу храну с нашег имања, а наравно, и да купе ракију у ексклузивним паковањима. Да би се продала, ракија мора да има и амбалажу која ће привући купце. Међутим, не може купац да се одушеви паковањем, а кад проба, да се разочара производом. Битно је и једно и друго - изричит је Мирослав Крвавац.

Злато за дивљу крушку

Да зна посао који ради и да га добро ради Мирослав Крвавац добио је потврду када је освојио златну медаљу за ракију од дивље крушке. О томе каже:

- На сајму у Врњачкој Бањи познати професор Никићевић је био оцењивач. Сви који су оцењивали моју ракију, рекли су да се воћне ракије изнад 45 степени не оцењују, али ракија од дивље крушке, која долази из Пљеваља и има 50 степени, не може да прође неоцењено, јер је изузетна. Добио сам златну медаљу, на шта сам јако поносан, поготово на то ко је био оцењивач.

Текст и фото: Зорица Драгојевић

https://www.dobrojutro.co.rs/rakija-ne-poznaje-granice-trnovaca-od-neprskane-pozegace/